Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СТОІНЙ БИОГРАД 717 стражйше стбгей биоград, ш. і) упіесмама уісіє Биоград 2) Ѳіиђішеірепбигд, ДІЬа ге§ча. стбгеицл, Р. 1) Ьаз ©іе^еп, віаііо : гірођн се сто]нице, юаб |їеї)|і Ьц ішшег Ьа? деђ Ьоф (огі. 2) (у Ц. г. и стд/ница) тМе дубак і 3) (ііт. о. Сто]на. стбло, га. (іуж.) ћур. о. Сто]ан. столпа, ш, Шїаппзпаоте, пошей уігі. стока, Р. і) Ьев феі-'оептфШЙп, соріа агтеп іогит еі ресогиш, сР. благо: Ссаока без репа. 2) ЗЗаагепгеіфібит, тегсез, сР. роба стока, т. (нст.) тісіе Стоко. стокласа, Г. некака трава кора расте по баровнтиїем мрестима, и налнк ре на овсик, еіпе 21хі ^(Рап^е, ћегЬае §спив. стоко, ш. (руж.) Ьур. в. Сторан. стокожа, Р. (у ІД. г.) некако дрво, еіпеТІхі 83сшт, агЬогіз §'епш. стокућа, Р. уісіє стокућанка. стокупанин, т. Ьег ^'0(їепіга5ег/ &іаі[фег/§,аггиіия, циі сотівва ргогїіі, ћосдке тойо уі сіпоз іпітісаР. стоку панка, Г. ђіе ?Ро|'іепігаЗет, Леіаігіх, сР. стокућа. стола, Г. ћур. в. столица. столац, стбца, ш. і) уійє дубакі. 2) (у Хрв.) уійє столица I. 3)град у Херцеговнни (из међу Мостара и Требиаа), еіпе 5е|Ьшз іп Ьег йрег^еаегоіпа. стблив, т. (доки и горки) у заливу Которскоме улазећи од мора на десно) странн око 120 Кућа, у аима три Грчкога закона. Доки ре Столив на заливу а гораи (у корему нма много внше кућа) горе високо У брду. столица, Г. (рі. §’ен. столица) і) Ьсг ©еіТеі, ©Іибі, 8еІ1а. 2) (у Хрв.) уійє синила (сР. сто) : іГош к отоме од злата столицу, На сшолици алин камеи драги, Да се вндн сестри вечерати Усред ноћи као усред подне столичица, Г. (ііт. в. столица, стблжік, ш. (по ругоз. кр.) Ьа$ їффіпф, шепзае ііпіеит, сР. постолаак. столовата чаша, Р. Ьаз .^еіфзіаф саііх уіігеиз. стологлав, пі. планина у нахири Катунско] : С Стдлоглава извише Сушице стой, Стона, пі. Ьіе©іаЬР ©іазпо іп 2аіта; ііеп, 8(а§-пит. стбногА, Г. Ьіе йсоіорепйга (еіп те[(црідез стопа, Р. (рі. стбпе, стопа) () Ьег Зігііф ?ап= дг еіпез §и(5ез, рев : сад с ове сасоае, сшф: из ове стоие, т. р\ овар час, аи) Ьег_©іеЦе, е уевіі§чо. 2) Ьіе ШЗІпЬе,{агіето. стонало, п. ђег Зир (Ію епдДеп ЗЗег(ІапЬе),ре8. стопанин, т. (по )угоз. кр.) уійє домаћин. стопаница, Р. (по р’угоз. кр.) уійє домаћица, скуба. СТОпарац, стбпарца, т. Турски новац од сто пара, 21x1 ЕШііпде, питі §-епиз. стопити, стбпйм, у. рр. /) (фше^еп, ІіциеРасіо. 2) човіека, веепіфіеп, ай піћііипі гейі§■0, іоііо: Брата Бука стоишие тн Турцн стопити се, стопнм се, у. г. рр. (фте($еп, 1ідиеасо. столица, Р. і) йіт. о. стопа. 2) до.ъе м]'есто гд]е сторе врата кора не држе шарке ни багламе. стопурина, Г. аио-пі. о, стопа, стбспуд, т. долови нзмеђу Цуца н Грахова: Издигнули овце у Стосиуде стострук, а, о, бітЬесіфШі.ср, сепіиріех. стотина, Р. (рі. ^еп. стотина) ОаЗ ЗрппЬегі, сепІит ((г. Іа сепіаіпе). стотйннца, Р. (гііт. в. стотина: нма ]естотйжак, ака, т. (дан стотиаак дуката. стоціїжати се, стоцй.ьам се, у. ітрГ. фегабй(іі(феп, сІеІаЬі. СТОЧАН, чна, чно, () н. и. зем./ьа, т. )■ гд)е има доста стоке, геіф оп ЗЗІеђ, ресоговиз. 2) млн)еко, т. ]'. од коза и оваца. сточни, т. (но с)евероист. кр. реклн би сточиЯ) (у Дубр.) Ьег ©(цђг, зеііа, сР. столица. сч’РА, страа (стра), пі. уісіє с.трах, страва, Р Ьег ©фгесі (еіпе ^гапїфеіі)/ Ьаб ЋиЦађхеп вов ©фгесРеп, Іеггог: Да не тура сшраве у дружину страбити се, стравйм се, у. г. рр. (у Ц. г.) уісіє погілашнтн се. стравичан, чно, чно, (у Боцн) ріігфіегГіф, ієггіЬі1І8, сР. страшан. страга, біиіеп, рові, сР. остраг: Кад идемо на ударац Турцнм’ Све ти ндеш за дружином страга Стан’ де, надо, ал’ су ]ади страга страдалац, страдаоца, т. Ьег СеіЬепЬе, воп еіпеш НеБеГ ЗЗеРгсірепе, таіє аЙесРив, страданье, и. Ьаз )?еіЬеп, рЄГре88ІО. страдати, страдай, у. іпірр. ГеіЬеп, раіі. страша, Р. () Ьіе ЗВафе, ехсиЬіае, уі§'іНае. 2) извор и село блнзу .Ьешннце. 3) (уЦ, г.) УІйе браник 1. стражанин, ш. уійє стражар. стражар, стражара, т. Ьег ЙЙафРег, ехеиЬИог. стражара, Р. Ьіе 5ШаффіШе, Ьа5 ШЗафР^аиЗ, уі§'іііагіат, сР. стражница. СТРАЖАРЕВ, / . . да-Л! ^ . ... СТРАЖАРОВ,}3’ °» стражарскй, ка, ко, ЙВафіегц уі^ііит. стражарче, чета, и. ЬаЗ ЗВафіегіеіп, рагуи118 уі§-іі : А стражарче долеће са страже стражаш, стражаша, ш. човіек ко]и носи каиге (писма) (у ироци]еау подугачку заметнувши их на раме), Ьег ЗЗпеїігадег, Іаѣеііагіаз. стрАжевица, Р. у нахи]"и Рудннчко) голо високо брдо са зидииама на врху своме. отраженье, п. Ьа^ ЙВйфеп, уі§'іііае, уі^ііаііо.