Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

СТУДЕНИЦА 722 СУВАТКА студёница, Г, 1) вода у іужво; Срби)и ко)а ут)ече у Ибар с ли]еве стране. 2) славни Српски намастир близу те воде. з) Ьіе Маііе, Ггі§-ісіа: Те се напи воде сшуденице студённчанин, т. (рі. Студёничани) <$іпег ооп Студевнца. студёничкй, ка, ко, воп Студеница. Села она око воде и намастира Студенице заКарађорђи)ева времена звала су се нахиуа Сшуденгічка, а и сад се зову Ступенички срез. студёнклеп, ш. уісіє хладноков. студети, (ист.) 1 студити, (зап.) і студи, V. ітрГ. їаіі [еіп, студ.іети, (іугоз.)і Ггі§ео: студи ври]еме. СТУЂЕТИ, (ІуЖ.) ) стуж, Г. (у горіь. прнм.) уійє стега. стужйваже, п.ЬаЗ иеЬеі[еіп, Ьіе ШМізбеіі, Не ЬеІГеіГ, паизеа, стужйвати се, стужуіё ми се, V. г. ітрГ. йіеі [еіп, іЫп, Газіісііо. стужити се, стужи ми се, V. г. рГ. йЬеї [еіп, еіеіп, ГакШіо. стукаже (стукаже), т. Ьо$ сту-@адеп, изи® УОСІ8 сту! стукати, учёмДу. ітрГ. т. ). вола, сту-[а$еп, стукати, кам, (сііео сту. стукнути, стукнём, і V. рГ. т.). вола, Ьет ;Оф[еп стукнути, нём, (сту диси[еп, Ьоуі ішрего уосе сту. ступ, ступа, ш. і) Ьес і?аирГа(ї, гатиз. 2) Ьіе ©сіиіе, соіитпа, н. п. ступовн од камена по црквама намастирским. сГ. стуб. ступа, Г. і) еіп ђо^евпег 9)?ог[ег, Ьіе ©Гатр[е, тогіагіит іі^пеит, Ітіісиіа. 2) еіпе Ш?а[фі= пе &ит )?ап(6гефеп, тасћіпа саппаЬі Ггап§-егкІае. з) у воштари, Ьіе [рсе[[е, іогсиіаг, сГ. тиіесак. л) (у Ц. г.) уійє суки)а (а онамо сакиуа). 5) (у Дубр.) уісіє кучине. ступаже, и. ЬаЗ @Гашр[еп, 0Го|)еп, Іішо. ступаже, в. Ьабїгеіеп (іп Ьа^раиз), іп§геззіо. стугіАТИ, паи, у. ітрГ. н. п. )ечам, [ІатрГеп, Іипйо. ступати, ступай,'у. ітрГ. ігеіеп, саісо. ступац (стугіац), пца, ш. і) Ьаб @1йі)[ііиІфеп аш ©фііііеп, соіитеііае ігаћае. 2) (у Лици) уі(1е днрек. ступина, Г. ап§-т. в. ступа, ступити, ступни, у. рГ. Ггеіеп, саісо. ступица, Г. і) сііш. В. ступа. 2)уІ(1є мншоловка. ступчаница (гора), Г.: При)еђоше гору Ссаупчаиицу стура, Г. (у Ц. г.) уісіє рогожина. стураже, и. ЬаЗ ірегаїпвеіфеп, ёе^есііо. стурати, стурам, V. ітрГ. ђегаЬівефп, йіуісіо. стурац, рца, т. (у Грбл,у) кукуруз у комини (а кад се ол,ушти онда ]'е клссс), Ьіе Жо1= Ье Ьез ГйсГффеп ЗВецепЗ (атті фіШе, зрієа геае. стурити, рйм, V. рГ. ђегаБівег[еп, йе^ею. стужи, стучём, V. рГ. ^ев(їо|зеп, сопіипйо, соттіпио. стухаћ, стухаћа, т. По Херцеговвнн приповн)Єда)у да се стухаћи (као виле или ђаволи) налазе по велвкв]ем планинама и по камеаацима, и нма)у на ногама гужве од л,удскн)ех жила , да им се ноге не клизаїу по страви и по камеау; кад секоме прекине гужва, а он ухвати чов;ека и извуче му жнле вз ногу, те начини другу. стуштити се, тй се, V. г. рГ. као наоблачати се, смрћи се, уійє иатуштити се. СУ, (по іугоз. кр.) уійе са, и. п. су два, су три друга. субаша*, ш. о уійє полар. 2) Ьес ЫпіесбаГфа, уісагіиз башае, рго баша. За времена дахнінскога готово у свакоме селу у Биоградскоме пашалуку бво ]е начиаен хан у коме |е федно субаша, ко)'и ]е чинно са се.ъацима шта му ]е вола. Ова) )е обнча] у Србвіу дошао од Паоманідце, алн управо не знам ]ели од аега постао. субашин, а, о, Ьез субаша, ргоЬазвае. субашоваже, п. ЬаЗ субаша-Сеіп, віаіиз тов субаша. субашовати, шу)ём, V.ітрГ. субаша [еіп, вит субаша. субел, а, о, (ист.) уі<іє суб]ел. субеласт, а, о, (ист.) уісіє суб[еласт. субил, а, о, (зап.) уісіє суб]ел. субиласт, а, о, (зап.) уійє суб]еласт. субић, т. у Хрватско) приповн)еда)у да се тако звао Зрнновић: Да мо) побре од СубиЯа бане! субйчина, т. бик ко)и ни)е добро уврнут, піфГ воНІвттеп вег[фпіГГепес ОфЗ. оьлкл, |а 0 іуеіёГіф, «вЬаІЬив. СУБЛЕЛАСТ, \ ' п субота, Г, Ьес ©лт|1аз, ©вппабепЬ, «Зіев 8аІигпі, (Зіез яаЬЬаІІіі. суботица, Г. ЗІЇасіа^ђегеііореГ, Тћегеяіороіів. суботичанин, т. (рі. Суботнчанн) §іпес всп Суботица. суботичкй, кі», ко, воп Суботица. сув, сува, во, (сотр. су'в.ъй) уісіє сух. сувад, Г. (соіі.) ЬйссеЗ ■Зроі^ 5'йПђоі^, Іі§чіа агійа. сувала, Г. (у Бачк. и у Баи.) уісіє сувача. сува.ппыа, т. (у Сриіему и у Бачк.) Ьес 90їйГ= іес (воп Ьес Згортиђіе), тоіііог, диі тоіат едиагіат ехегсеі. сува мужа, Г. (у Рнсну) муіьа из ведра неба, као што се говори и п)'ева да бнти може (Сину муіьа из неба ведрога): Тако ме сува муіьа не осмудила! суварак, рка, т. еіп ©ГіісГ Ьцггеб -іроГд, Іі^пшп агісіиш. СУВат, пі. м)'есто гд)е се лети го)Є говеда. сГ, суватоватн. суватка, Г. еіп Ьііссе'З -Зро^, Іі§ішт агісішп.