Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ТЕМЕЛ.НЙК 736 ТЕРЗИЛА темед>ник. мельника, ) , ш, ушє темельак. темел>н>ак, темел>н>ака, ( тёмельача, Г (ист.) уЫє т)'емеаача. тёмешце, п. сііт. о. те.ме. темЙнити, тёмйнйм, V. ітрГ. (у Рисну) уісіе мислнтн. сГ. тамин. темйльёіье, п. уісіє мишльеіье. темйшвар, мншвара, пі. їетеЗтаг, Тетезуагіпит. теыишварац, рца, т. <$іпег воп Темйшвар. темйшварка, Г. 5іпе ооп Темйшвар. темйшварскй, ка, ко, ооп Темйшвар. тёмннћ, т. еіп ЖеіГ зег 3<^б°Ьіпег нахи^а, пошеп гедіопів. тёмпло, п. (у во;в.) Ьег 2>Ьпо|їаЗ іп Ьег $ігфе, ісопозіазіз Іетріі дгаесі. тёнан, пі. и. Г. іп Ьег гКеЬепЗагГ: на тевану (на тенанн), Ьеі СШи(зе, Ье^иет, соттосіе, рег оііит. тёнац, нца, т. (у Боцн) уісіе іедогоаа: Дебео као шеііац. тёнеф*, т. уісіе узнца, врвца. тёнталье, п.с) Ьаз ©фІепЬегп ођпе ті|]еп то* ђіп, йеатЬиІаІіо. 2) уісіе навраћаке. тёнтати, там, у. ітрГ. і) (фіепЬегп сфпе гефі ші|Теп шођіп, (іеашѣиіо оііозиз. 2) кога, уісіе навраћатн. тёнути, нём, (по нст. кр. Срби]е) уісіе хт)етн: Сад ако се, курво, тенеги везат’ тендера*, Г. еіпе 2ГгГ ііерес їир^егпео ^(аппе, зсііеііае депиз: Ругао се лонац тенџе-ри (што )е црна). тёнџерица (тенџёрнца), Г. сііт. о. тендера. тёнчина, т. аидт. о. тенац. тён>ац, іьца, т. уісіе тенац. тёодор, т. ЙфеоЬог, Тћеосіогиз. тёодорова субота, Г. Ьег ЗфеоЬогз*©ат(їа5 (Ьег ег|іе іп Ьег дгореп §аііе, Ьаз §е|ї Ьег іЫсГегіипрі), заЬЬаІћиз 8. Тћеосіогі, різіогцт раігопі, сГ. Теодоровнца. тёодоровпца, Г. і) Теодорова жена, з) уісіе Теодорова субота. тёоци, тёлаца, т. Г. (соіі.) .^аібег, уііиіі. тёпав, а, о, іТаттеіпЬ, Ыаезиз. тёпавац, авца, т. Ьег ©іаттіег, Ыаезиз. тёпавица, Г. Ьіе ©Рштіепп, Ыаеза. тёпан, т. їОіаппзпате, потеп уігі. тёпалье, п. Ьаз ѲіоттеГп, оз Ыаезит. тёпати, гіам, V. ітрГ. (їаттеіп, ЬаіЬиІіо, Ыаезиз зит, Некн ко)н тепа)у, промн)ене^9 на и, н. п. дрво кажу диво, крсш кисш, ирст иист, сшрииа сшина (пред и нзоставе р) нт. д. А некн га (р) промн)ене на л, н. и. длво, клсш, илст, сислапа нт. д., тако іин)еіьаіу и друга слова н. п. ,/ьето кажу уешо, цура тууа, пиша таса или цаса, жена зена н т. д. тёпе, пета, п.(у Сри)ему) котрл. сврхт)емена у дега, сГ. тепелук. тёпеллк, тёпеока, т. (у Боцн) уісіе тепелук: Дивно тн )е Туре погодило Под теиелсік у чело іуначкотепёлен, ш.: Опреми ]е к Теиелену граду тёпелук, т. і) [іібегпе оЬес доіЬепе $е|іісЕіе $)(аие аи( Ьеп (теі(ї гоіфеп) §гаиептй§еп, огпаіиз ііагае тиііеЬгіз, сГ. т)емен>ача. а) у дуге пушке кра] доле од кундака, а у п)есмама н ]абука у мале пушке, Ьег §Ішіеп= ипЬ ^.ЧіІоГепГоібеП/ тапиЬгіипі йіпіае (іїзіиІае ідпіГегае) : И покрнлн пушкам’ игеиелуке тёпёлье, п. Ьаз Лрегит['фшеіїеп уадаііо. тёпка, Г. (у Л-Вцн) днвла или каква друга крушка, ко]а се не може )естн док не угіьили, еіпе ?Ггі ЗЗігпе, рігі депиз, тёпсила* Г. (рі. деп. тёпсй]а) еіп ГиріегпеЗ ібе= СЇеП/реіуіз аеиеа : у тепс.н]а.ча се пеку на]внше пнте, а н раба и месо. тёпсйлца, Г. сііт. о. тепсн)а. тёпсти се, тёпём се, V. г. ітрГ. ђегцш[фшеіг (еп, уадог. тёр, уісіе те 2. теразиле*, Г. рі. I) (у во)в.) уісіе терезніе.а) іп ЙЗеІдгйЬ еіп ©ГаЬіоіеоГеі. теразйлце, Г. рі. сііт. о. теразн)е. тёрак, рка, т. н. п. од ха.ънне нлн од црева.ьа, ЬаЗ ?0?иДег, Гогта. тёранка, @3геіі, ііз, сГ. распра. теранцилаД ' ’ г г тёран>е, п. (ист.) уісіе т)еран,е. тёрати, рам, (нст.) уісіе т)'ератіс. тёрати се, рам се (ист.) уісіе т)ератн се. тёрба, Г. ©ігеіі, ^оо^ер, ііз. тёре, (ст.) уібе те 2 : Тере нама саде нндат стнгне Од лаката тере до ноката Онн сз'еде тере пй|у вино терёзнле, терёзй)а, Г. рі. ЬіеѲфаГшайе, ІіЬга, сГ. міернла. терёзйлце, Г. рі. сііт. в. терези)е. тёрем, уісіє тере: Терем Бога молила тёрет, ш. (у во)в.) Ьіе ^а|Т, 5'гафі, опиз уећісиіі, пауіз, сГ. товар. тёретан, тна, тно, н. п. кола, ЬеіаЬеп, Ье(гаф= іеі, опегаіиз. тёреџе, Г. рі. ЬаЗ 93?оЬеЦ (Ьег ©оІЬагЬеііег), ргоріазта (аигіГаЬгогит), сГ. калуп. тёрзнбаша*, т. Ьег Зефпіеі|1ег Ьег ѲфпеіЬег, загіогит соііедіі ргаеГесІиз. тёрзибашин, а, о, Ьез терзнбаша, загіогит соііедіі ргаеГесІі. тёрзибашпннца, Г. Ьіе ^гаи ЬеЗ терзнбаша, ихог той терзнбаша. тёрзила*, т. (рі. деп. тёрзй)а) Ьег ©фпеіЬсг, загіог, сГ. кро)ач. У Србн]'н но селнма терзн)'е су селацн као н осталн -ъудн, пакад ко.ме треба што да му шн]Є (н. п. гун>, чакшире, зубун), он га зове сво)0) кућн, те ондіерадн.