Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ТИЛЕСНО 739 тйк> тилесно, п. а<Џ. варошица на острву између Задра и Шибеннка; ту ]е мост на отоцн морской тйлест, т. (у Боци) уібе тиіесак. тйлесто, п. (іуж.)Ьев ІЙеіз, тазза (Тагіпасеа). тыештёіье, п. Ьаз фгерГеп, ргеззіо. ТИЛЕШТИТИ, ТЇЦЄШТЙМ, V. ішрй (у прнмор.) н. п. грошђе, маслине, ргеіУеп, Ыіегп, ргеіо ргешеге. тйлом, абу. уібе тихо : Па )е вила тгдом бефедно А вук враву тц)'ом бееидио тйк, (у Хрв.) н. п. мо)'а ]е кућа тик до н>егове, дап&, раепе, ей баш. тйкач, тикача, т. (у Срн]ему) уібе ткалац. тйква, Г. і) (рі. §'еп. тикава) Ьее (^(сффеп*) Ш, сисигЬіІа Іа^епагіа Ілпп. Тикава има од много руку: а) тнква вожена, ко)а )е у дну широка, иотом горе сужена па опет мало у дугул рашнрена; одоздо )е затубаста да може управо ста]атя на земли ; спошто се осуши, пробуши се одозго и взвади-се нз не С]еме и сало, па се онда у н.0] носи вода свезавши }е узнцом ондіе гд)Є ]е сужена. Ови)'ех тикава има врло велики]ех, да може пет шест н ввше ока воде у )едну стати; али )е ]една врста од вьих тако мала да не може ни литру воде узети, и ово се зове барутна тиквица, )'ер су у Србфи од ири)е луди уаима носили барут о попасу, б) ерг или крбан,, ко)и ]е у дну такођер широк, али има држак танак иуеднак: овом се тиквом пробушившн ]е са стране захвата и пи)’е вода, а кашто и вино, в) патега аланатегача; она ;е доле округла или дугуласта, али има врло дугачак држак. г) илосна, ко]‘а плосна готово као плоска; она се пробуши са стране па се у н>0] носи ракніа и друго пиће. д) уургета (їготреі;еп--^цгЬІ5), она ]е врло дугуласта и на земли не може друкчн]е ста)'ати до полошке; іургете зелене по варошима надиіева]'у се месом и куха;у за }ело, а у Србн]и по селима ]'а сам гледао и овиуех тикава сухи)ех гд]е су мало внше од сри)еде пробушене и обуешене те се у жима што држн н. п. со итд. Тикве се нарвите си]у око плотова или се уза іьихудара;у розге, да би ии вріцежа ишла у висину те тако да би нм род виеио и право растао. 3) гд)еко}и зову и бундеве тикве. 3) дивла тнква, (у Дубр.) ©іфіш&е, Ьгуопіа. 4) Ьег ©фаЬеі, еаіуа. тиквенй, на, но, н. п. с]'еме, ^.'цгђіз;, сиспгЬііае, сисигЬіІівиз. тиквётина, н. аидт. г. тнква. ТИКВИНА, ) 6 тйквић, т. еіп Неіпег &тЬі$, сйсигЬіІиІа: Дау ми, првіо, іедну тикву. Не дам, богме, ни тиквипа тйквица, Г. біт. 3. тнква. тиквурина, й аи§т, в. тнква, тйкнути, нём, V. рй уібе таћи: Момакввкну, а ђогата тикну тйла, й Ћхі ЙЗаиш, агЪогіз §-етіиз. тилёсина, й аиддп. в. тило. тйлеснй, на, но, (зап.) уібе фелесни, , тилйсум*, т. Ьес їаіізтап, зі§пит та§ісит, сй хамаілиіа: Она бн)е сваке тилисуме тило, п. (зап.) уібе ти]ело. тйловина, й воп тнла. тйдут, тилута, т. (у Ц. г.) уібе телуће. тйлутицё, (у Боци) уібе насатице. тйма, ш. (ист.) уібе Тимо. тЙіУіар*, тимара, ш. () ЬйЙ ©ігіе^еіп, взив зігі§І1І8 іп едвіз, Іаѣог зігі§ііів. з) (у Ц. г.) уібе такум: А во]води коаа под шимаром 3)кнежнна нахн]е Требшьске, еіпеѲе^епЬ іп Ьп -ђехьедоюіпа, потеп ге§іопіз. 4) 2Іхі 2еђпдиІг ргаебіі Ьепейсіагіі §-епиз, сй зи^амет: Одуз’о ми землу и тимаре тимарёше, п. Ьа^ ©ігіе^еіп, зігі§-ііів изпв. тймарити, тймарйм, V. ітрй (бгіе^еіп, зігі§-іИ габо. тимаровати се, маруіём се, у. ітрй (ст.) (іф рцђеП/ сошропеге реппаз: Паун нам се гиимару] е •тйме, мена, н. (зап.) уібе т;'еме. тймЕадЧА, й (зап.) уібе т]'емейача, тЙхМешце, п» біт. в. тиме. тймлан, т. уібе таміан. тймо, ш. (Іуж.) ћур. в. Тимоти]'е. тймок, Тимбка, т.і) 9?ате Ьеб ©гепі/їи^еб ръіГфеп ©егбіеп «пђ Ъег аЗиГ.дагеі: На Тимоку златноме потоку з) Ьіе ©е^епЬ аш їішоі. тй.мор, т. (у Далм.) Ьег {5е((еп, гирез, сй камеаак, ст]е»ак. ТИМОТИЛА,) о ■ ,-с > т. ,і , іт. хіітоірец^, Тітоіћеиз. ТИЛЮ ТИЛЕ, ( у ' тймочанин, ш. (рі. Тнмочанн) чов)ек мз Тимока. тймочАНКА, й уібе Тимочкиаа. тйімочкй, ка, ко, воп Тймок. тймочкиша, й жена из Тимока. тйн, т. (у Хрв.) Ьіе ©феіЬетапЬ^ рагіез, сй прети и. тиндирші, га. некаке трепетлнке: Међу ноге великог везира, До везира триста ишндџрика, Безир држи тешка дегеыека: Ко помрси триста шиндирика Да му удри триста дегенека тишшини, у прий|еву, сй тананана. тйнити, тйнйм, у. ітрй (у Хрв.) куѣу преграђнвати, веіффіазеП/ рагіеіеш бвео рег —, сй претиііити. тйіь, т. (у Сріц'ему) си]еио или папрат или іі7 *