Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ТРЕБЕЖІІНА 747 ТРЕШІЬА ТреоевиЯу висока планино! С тебе мн се види Сара)ево трёбежина, Б уісіє крчевина. трёбежнйк, т. Vісіе крчнлац. трёбиліш, т. планнна Ровачка до Лукавице (к истоку); на врх Требн]'еша ]е Каиетаново уезеро, коде не може пушка пребацитн; пола га )е ГГиперско, а полаРовачко. трёбиеьанин, та. (рі. Трёбааани) @іпег »оп Требнае. трёбижскй, ка, і?б, ооп Требнае. трёбяже^ п. ©ЄйЫ: іп Ьег лЗеі^едошіпа. трёбити, трёбйм, (ист.) уісіє триіебнти. трёбити се, трёбнш се, (ист.) уісіє трн]ебити се. трёбишньица, Г. ри]ека у Херцеговинн. трёблеса, Б некако ш)есто на граннцн Црногорско): Е ]е момак скоро ускочио Од Трет е се, од градске крайне трёбльёіье, и. (нст.) уісіє трн]'ебл.еае, трёбнйк, та. Ьаз ЗгііиаГ, ІіЬег гііиаііы. требованье, п. ЬазЙзгаифеп, ЯЗоппофепфабеп, ітЗі§'епііа, изиз, трёбовати, буіём, у. ітарБ 1) ооппофеп ђаЬеп, е§ео. 2) аоплофеп [еіп, ориз еві. сБ требатн. трёзан, зна, зно, (ист.) уісіє тріДезан. трёзнити се, трёзнйм се, (ист.) уісіє три]'езнитн се. трег6дишн.й, ка, аё, ЪиіШгід, Ігітаив : И зно си ћу шрего/ришіье вино трём, та. (ист.) уісіє триіем: Ако ]'е (куга) у Срему, биће у трему. трёлі, та. (у Боци) уісіє трен: у они трем, т. ]. у она; мах. трён, та. (у Далм.) Ьес ЗГизепЫісё, тотепішш сБ тренуће ока: за трен-, у она; трен. тренда, Г. і) §гаиеппате, нотаеп Бетіпае. а) (у Слав.) уісіе трандовнае. трёндофио, Фнла, та. (уДубр.) уісіє трандовизье. трёница, Б 1) ЬаЗ 9ї.еіБеі[ел (о|їегг. 9їіе&еі[еп), габиіа зегуіепз ігііиі. 2) даска тестером начніьена, еіп де[адіез ЙЗгеіі: (о/їегг. [Р(о|1:еп), ІаЬиІа. трёнутн, нём, у. рБ Ьаз 2Ги,де ^ифип, сіашіо осиіигп: ци^елу ноћ ни]'есам тренуо. трёнућё (тренуће) ока, в. Ьес ЗГиделШс?, таотаепіита: за тренуће ока. сі". трен. трёіье, п. (у Срн]ему) Ьаз Зїеібел, Ггісііо. . трёпавица, Г. Ьіе іїи.дептітреі, сіііита. трепача, Г. (у Бачк.) справа ко]ом се набн]'а кудіельа (у Сри^ему се зове трлица), уійе ступа з. трёпёлька, Б (у Вршцу) уісіє петелька. трепёрёбье, п. оегЬаІ. и. трепернти. трегіёрити, рйм, у. ітрБ біт. о. трептити. трёпёт, та. Ьаз 'ДЗеђел, Ігетііия. трепетанье, п. Ьаз Зі^егп (Ьеё РаибеЬ), ігерібаііо. трепётати, трёпећём, у ітарБ діііеш (оош СаиЬе), Ігерібаі (Гоііита). трЕПЕтжикА, Б і) Ъаё, юа$ ап Ьес ЗЦіеглаЬеі ^іііегі, аг§епішп {гетаиіита сіе аси: На челенкн триста трепетльика 2) (у Боцн) уісіє іаснка. трёптаіье, п. Ьа$ Зіііегл, Ігерібаііо, таоПта Ігешиіим. трёптати, трёпћём, V. ітарБ (риі Ьел 2(идеп) БГіп^еГп, пісіо. трёптетн, (нст.) 1трёптйм,у. ітарБ Даііегп, трёптити, (зап.) Гуоіііо, шоуєо аіав; Діт= трёптлети, (іугоз.) стесп, тісо, Ьгето: третрёптетн, 0'уж.)і ) иши злато; на а ему ; Паун треџџси да полет,н; трёпча, Трепача, п. рі. планнна уРудннама: Сврх Трепача до дно Ри)ечана Доклен дођеш у Трепча широка ТРЕПЧАНА йглаД Б Ьіе ЗіііегпаЬе[, асиз ігетрепчаница, ( таиіа. ч;рёс, та. (око Омнша) ЬаЗ Ігетаог: ухватно га трес. трёсавица, Б (у Рисну) болест, кад коме дршћу руке или глава, ЬаЗ Зі^егп, Ігешог. трёсак, ска, та. (нст.) уісіє трн]есак. трёсач, тресача, та. (у Ц. г.) уісіє пуцар. трёсёже, п. Ьа^ ©фїНЬеіп, диаззаііо. трёсёт, та. <) у рнту или онако на подводну м)есту зем.ъа ко]а се као улніеже кад чов)‘ек иде по ко). 2) велика бара и рит код Неготина. трёсигаћа, Б Ьес Гаісо Ьиіео, сБ мншоловка. трёсилац, сноца, та.чов)ек ко]'и шььнве тресе. треска, Б <) (нст. н іуш.) Ьег ©рїіиег, аззиіа, сБ ивер, трештина. 2) (уіДубр.) Ьаз @е= ГсіиСф, яігерііиз. трёскавац, трёскавица, Бф^гі 2ап^ез іпѲІашопіеп/ВаІІаііо диаесіат. 2) уібе тресет. трёслов, а, о, соп трніесла. трёсловина, Б. ЬаЬ ^)оГ^ соп трн)есла. трёснути, нём, у. рБ () ее[фцііегп, сопсиііо. 2) н. п. тресни га о земаьу, ліеЬешеіфегв ргозіегпо. трёсти, сём, у. ітарБ [фіШеІл, сіиазко. трёсти се, сём се, у. г. ітарБ діііегп, БеЬеп, сонсиііог, Ігетао. трёћак, трећака, та. н. п. кон., Ьш|сфпд, Ігітаиз. трећакнжа, Б н. п. кобила, Ьгеііа^гіде, Ігітаа. трёћй, ћа, ћё, Ьег Ьгйіе, Іегііив. трёћина, Б еіп ©еіііеі, Ігіепз, рагз Іегііа. трећ6лагн.еншда, Б еіп ©фа|> Ьаз дит Ьпііеп УЛаІе Іаттеі, оуі» їегііит рагепз. трёћом, дит Ьгіііеп 9)?аіе, іеПіит. трёшЛіЕИ, т. (у Боцн) колено у трске, зове, лозе итд., 2[6(а|, §-епісчІит. трёшжа, Б (рі. §-еп. трёшажа) і) Ьег ^іг(ф= Ьаиш, сегазиз. 2) Ьіе ^іг[фе, сегаяита. трёшньа, Б (у Дубр.) О Ьаз Зіііегп, ігетаог,