Srpski rječnik : istumačen njemačkijem i latinskijem riječima

ШНШЕІЬЕ 841 ШКОЛА Ьіе ЗЗїађпе деСфосеп, риііі едиіпі §епиз, сй шишак, шйшёіье, п. уМє дажђеіье. шйшите.ь, ш. с Г. кум. с Г. шншано. шйшити, шйнга, V. ітрй (у Подг.) уійе дажД]'ЄТН. шишка, Г. Ьсс ©йЦар^еГ, §-аіІа, сй шншарнца. ШЙШКАІЬЕ, п.: Веће нде с диком у шишкаіье, У шиіикапе, у врашко сиграае шйшкати, кам, V. ітрй днюете, еіпСфІсфш, беСфипффеи, зоріге. шйшмиш, ш. (у Хрв,) уісіє СЛВ]ЄПН миш. шйшіьаваЦ; авца, т. (у Ц. г.) Ьег |егит|І0= Бегђ фіі 5иаегйаі;. шйшіьаіье, п. (у Ц. г.) уісіє орваае. шшшьати, шваі, (у Ц. г.) уісіє орвати. шйшо, т. мушки надимак. шйшобрк, т. (у Ц. г.) ко)и шиша т. ]. подси)еца бркове, Ьег Ьеп ^пеЬейагі іїиЏ, цт ЬагЬат ІаЬгі зирегіогіз іошіеі. шйшула, й уісіє осипача. ШНШУ.ЪАІЬЕ, и. уісіє шишеье. шишулати, ла, у. ітрй (у Подг.) уісГе шиШИТИ. шкакл>ан>е, п. уісіе чкаклаье. шкаклати, лам, уісіє чкаклати. шкак.ъён>е, и. уісіє чкаклеіье. ншаклив, а, о, уісіє чкаклив. шкак-ъити, лйм, уісіє чкаклити. шкалоша, й (у Боци) уісіє ажма шкала, В. () уісіє чкала. 2) (у Ц. г.) комади од камена, ко]и се у зидаау мећу у клак између камеаа великог: И пет стотин’ ђеце шегрчади Што му шкалу и нржину вуку шкалари, ш. рі. м)есто (село) выше Котора. шкамут, ш. Ьаб Я5а|ђеп еіпез іипцеп ЛрішЬеЗ, §аппііиз : сто)а га гикамуш. шкамутаіье, п. ЬаЗ ЙЗсііђеп, §-аппіііо. шкамутати, шкамућём, у. ітрй баф^еп, Ьа((еп, ^аппіо, шкамутнути, шкамутнём, у. рй сифа^еп, &аппіо. ШКАН), шкаіьац, н>ца, т. (у Хрв.) уЫе кобац. шкарамбеч, ш. некака бубана. У ко)0) кући има много шкарамбеча, кажу да неко од кућана има сакривени]'ех новаца. шкаре, й рі. (у Славошци) Ьіе ©фееге, йогйех, сй. маказе, ножаце. шкатула, й (у гора, прим.) ©фаіийе, зсгіпішп: И шкашулу грожђа од Леванте шкаф, шкафа, т. (у Сри)ему по варошнма) уісіє шавол. шкёмбе*, бета, и. уісіє бураг. шкйлав, а, о, Ыіп^епЬ, сопшуєпз. шкйлёеье, п. веїбаі, 0. шкилити. шкйлити, лим, у. ітрй БГіп^еІп, соппіуєо. гакйп, шкнпа, т. г) (у Херц. и у Ц. г.) уісіє карлица. 2) (у Боци) корито у ком се перу кошуле, 2йа(фіго<), аіуеиз Іауапііо іпЗЄГУІЄПЗ. шкдопац, пца, т. Ьес ©ііф (ЬеЗ §їођб, Ьес ЗВап^е), уевіі^іа ісіиз сіпісіз, риіісіз: нзишли гиклоици по аему. шклоца, й бритва дрвенн)ех кора, еіп ЗіаГфеи; ше(Тес шй ђофгпеп ©фаіеп, сиііеііі §'епив. шклоцаіье, п. уісіє клоцаае. пшлоцАТи, цам, у. ітрй уісіє клоцати: Матор курїак ако и не може у)ести, он опет шклоца. шклоце, шклоца, й рі. (у Хрв.) од дрвета као крпеле, у што се мећу коаи, као убукаги]'е, еіпе 2Ггі (иг ^егЬе, ребіса. шк.ьака, Й уісіє штавд. шкоБА, й (у Боци) ко)'н завршуіе каку игру, фефп Ьіе еіп ©ріеі \фШЏ/ ро8ігетп8 аиі розігета іисіі. шкобал>, шкоба.ъа, т. 2ІГІ Зі[ф/ різсіз ^епиз. ШКОБАЛ.УША, Й планина нзмеђу Имоскога пол>а и Биокове. шкода, й (у во)в.) Ьее ©фаЬеп, батпит, сй штета. шкодити, днм, у.ітрй [фаЬеп, посео, сй уднтн. шкод-ьив, а, о, СфйЬПф, похіиз. шкобёше, п. Ьаб ©фаЬеіг, беігітепіі асПаІіо. шкокци, шкокаца, т. рі. (у Снау) уісіє колотуре. школа, і. (рі. ^еп. школа) Ьіе ©фиіе,, зсћоіа. У данашао) Срби)н од прн]е до годнне (804 ня у сто села нн)Є било свуда іедне школе, него (ко)и су мислили битн) попови и калуђери учили су по намастирима код калуђера или по селима код попова. Код свакога намастира било )е по неколико ђака, па ко)и су мааи они су лети чували козе, овце, ]'ариће, свнае, садили и пл,ели лук, ншли уз плуг; купили си)'ено, шливе и т. д„ а већи су ишли с калуђерима по писанн)и ; а зими пошто би еви у)утру дони)'ели дрва, и по том већи напо)нли калуђерске коае, а мааи почистили собе, скупили би се у каку собу (ко)а се у Троношн звала џагара) те би нм какав калуђер или ђакон показивао да уче чатити, или би сваки учио код свога духовника. Многи лети забораве што зими науче : и тако су гд)еко)и учили по 4 по 5 година па )ош ни]'есу знали чатити. Попови су обично клали по )'еднога или два ђака, ко)и су такођер чували стоку, радили све послове домаће и носили водицу по селима. Ако ли би гд)е у нахиіи била (или постала) школа, онда луди из околніцех села воде д)’ецу мађисшору и плате му на м)есец те нх он учи. У школи су д]’еца морала с)едити и учити од ]'утра до мрака (само што отиду те руча)у); а кад уче и чате, морала су (сва у глас) тако викати (чатећн свако сво)е) да се у шко-