Srpski sion

Бр. В.

„СРПСКИ СИОН."

Стр . 4б.

чиних од колевке па до овога часа, било у знању или незнању. Јогн ти. се молим Господе, да наследим рај н блаженство, које је уготовапо нраведницпма, удостој ме твога пресветлог лица. Нека је благословен Госнод Бог, који снис.ходи немоћима нагаим и чује молитве нагае." Бо лесник понавља ове речи молитвене за равином ударајући се при свакој речи у нрса. За тим чита одмах за равином дру ге молитве, исповеда грехе своје. благосиља децу и сам прима благослов од родитеља својих (ако су живи). У часу разлучења дугае од тела трп ожењена човека са упаљенпм свећама у рукама чнтају молитве у постељи умирућег. Чим умре одмах се свеће погасе и мећу умрлога на сламу поред постеље. Чело главе запале капдила, мећу крчаг с водом и обесе убрус, а то чпие с тога, да би анђео смрти могао омнтп п убрисатп свој мач, илп по тумачењу другнх равина, да се дугаа може омити — опрати. Сва остала вода која се до тада налазаше у кући, баца се на улицу, да не би анђео смрти у њој омивао свога мача н да ју не би тиме отровао. Рођаци умрлога кидају један део свога одела у знак жалости, и оплакују покојног набрајајући његове заслуге. За тим га људп извесни омивају топлом водом, облаче у погребно одело, покривају иоврх свега неким нлагатом н нолажу у сандук. За тим иокривају сандук кад се

и.зноси напоље црнпм покровом, који има две беле траке на крајевима, на којима је напнсано неколико текстова из библије. Обпчај је, кад се понесе тело на гробље, да се нзноси из куће један лонац за знак, да се са телом износи уједно и сва жалост. Том приликом поју: „мплостиња спасава дугау од смрти." Сваки Јевреј када се сукобп са спроводом, сматра за дужност, да баци ма какав новац у корнст оних, који погреб обављају. На гробл>у мећу под главу умрломе џак напуњен земљом из раке и нокривају сандук заклопцем за тим сви они. који омигае и обукогае покојинка, ударе по ексер у заклоиац од сандука а остали бацају на сандук по трн лопате земл>е. Жене у знак жалостн, одеру парче од својег одела, а мужеви бацају прах говорећп: „Ти си из прагаине створен, у прах ћетн се и вратитп." За тим омивају руке н чптају молитве иуне наде. Погребна церемонија свргаује се тиме, да мужеви стану један према другоме те читају: „Господ ће вас утеганти" и т. д а синови покојника пролазе између њнх, докле опн то читају. То исто чине и жене са ћерпма покојника. После иогреба враћају се дома, носедају на место, где је лежао покојник, и моле се. За тим сваки добије ио два јајета, бела хлеба и чагаицу вина. Спротиња у току седам дана моли се за умрлога, покрив главе белим плагатом, тако званпм „талес" ом.

ц ј

ш

' &Х, *

Е Б Л 2 Ш К 2(Архидијецезална Конзисторија) држала је своју редовну седницу дне 9. (21.) јануара о. г. у Карловцима иод нредседнипггвом Његове Светости Господина Патријарха Георгија у присутности г. г чланова: проте Карловачког Стевана Чобанића, Василија Константиновића, нароха Карловачког, Павла Бошковића, пароха Попиначког, Јована Јеремића, пароха Бачиначког, Стевана Лазића, директора гимназије Карловачке, Дра Петра Станковића адвоката, Павла Новића Фискала конзисторијалног, и Германа Опачића

патр. иротођакона као реФерента и бележника конзисторијалног. — Пред почетак самога решавања предмета заклети су присутни нови чланови конзисторијални: Бошковић, Јеремић и Станковић, — Од важнијих нредмета, који су у тој првој овогодишњој конзисторијалној седници регаени, бележимо овде следеће: Усљед отписа Његове Светости од б. јан. о. г. М. 10., којим је свима епарх. копзисторијама саопштено установљење новог духовиог а уједно и званичног листа: „Сраског Сиона 11 — ареиоручено је свом аодручџо.н свешшенству и учитељству, да