Srpski sion

Б р. 11.

„СМТСКИ СИОН."

С тр . 171.

вест; „Овде, сине, Христос невидимо стоји и прима твоју исповест, па немој се застидети, немој се уилашити, не скривај ништа од мене — све реци, што си згрешио, да добијеш опроштај од Господа нашег Исуеа Христа. Ако игго екријеш, двострук грех имаш — исповеди све, да исцељен одеш!" Што иобратим по5ратиму шго друга други, што бојажљива ћерка брижној матери не сме исповедити — све то сме и треба да исповеди пред духовним оцем својим. И олакшаће себи унугарње болове, умириће узнемирену савест, и кад се од срца иокаје за све, добија по неизмерној милости божјој од самога Бога., а преко духовника свога потпунп опроштај грехова својих, и св. причест биК' 1 му ,, КО 11СЦ*ћлЕН'1Е Д$ЦЈИ II т-ћлд, " у противном случају — „КС- с^дх и ^с^ждеше." Можда нам је, љубазни моји, множина грехова притиснула душу. Учинисмо један грех, а не нокајасмо се, учинисмо други, трећи „а за грехом грех се ваља," и сад под множином безакоња дрхће душа у нама. — Или нас мучи грозота тајног недела нашег. Стресе нам се тело при самој помисли на њега. Застреоимо од сваког, застрепимо на сваком кораку од самих себе. А савест, тај неиодмитљиви судија у овом животу, мучи нас и у сиу и а јави и у друштву и у самоћи. Тешко мени ! Преле-

та ми дрхтави шанат преко усана, а из дубине душе отима се очај : „0кданен7. лзх чело к-ћкх, кто ИЗВЛКИТ7. Ф гр-ћуа СЛЛЕрТИ сеа. и И помишљам на смрт. Та то је једини лекар, који потпуно лечи све болове и телесне душевне. Јест смрт, и ништа друго. 0 смрти, где си ! . . . Ал' задрхта душа у мени. безумниче, чујем са свију страна, ено те чек1 вечни судија, пред ким ништа није тајпо, од њега ћеш чути грозно недело твоје и та.да ћеш бити вргиут у муку вечиту, где је плач и „шкргут зуба." Па шга да радимо?! Ето нам, љубазни тајне иокајања — ево тајне св. причешћа. Исповедимо Богу пред слугом његовим, нсиоведимо сва недела, све црне и тешке грехе — не бојмо се ништа, они ће се смрћу духовника немој земљи на вечито предатп Покајмо се од свег срца и не сумњајмо, да нам неће греси оирошгени бити, •10 нас св пиемо уверава, јер вели: . н-ћстк грћух поб+.ждла Д вллгоЗтровТЕ вож Т е ," нема греха, који неће наћи милости у Бога — И тако исповеђенн у страху Господње« и с вером присгупимо чаши живота, окусимо са извора бесмргнога и биће нам св причест ,<ко исц-ћлЕШЕ д^ши и п"ћлл," Ачин. У Бешки 1891. Св. Дујанова^, парох. адм.

ЛНОТ^.Е. - ^

В Е Л Е Ш К 2. (Цареки дар српекој бечкој цркви). Његово Величанство цар и краљ наш Фрања Ј осиф I благоизволео је даровати сјшској иравославној оашшини у Бечу 6000 фор. за унушрашње украшење сраске цркве. Б«чка сриска црквена општина држала је 3. марта своју седницу у новом општипском дому, у ком ће се смесгити српска цоква и школа, — и у тој је седници јавио председник оишгине г. Ђорђе Остојић о илеменитом дару Његовог 1еличанства, Сви присутни општииари примили су овај превишњи дар са великом радошћу, те су једнодушно ускликнули : Живило Његово Величанство ! (Архидијецезалаа консисгорија) држала је своју редовну седницу дне 26. а>ебр. (10. мар-

та) о. г. под предеедчипггвом Његове Оветости Патријарха, а у присутности г. г. чланова: ЈеФте Вукадиновића, протопресвитера земунског, Генадија Поповића, игумана раковачког, Василија Константиновића, пароха карловачког, Дамјана Јеврића, пароха јаминског, дра Т. Богдановића, адвоката, Николе Поповића, Павла Новића, консист. Фискала и Германа Опачића, протођакона као консист. бележнш:а. — Од важнијих иредмета предузето је и решено: Петар Милојчић, ношто је за пресвитера руконоложен, има се приставити за администратора нарохије у Вери. — Има се расписати стечај на ново отворено месшо кашихеше нижих пучких школа у Руми са годишњом платом од 600 Фор. Има се наложити парохијском свепггенству, да