Srpski sion

Стр 190.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 12.

(Народни добротвор.) У Панчеву преминуо је 4. Фебруара о. г. честити графанин и великокуиац Богољуб Д. НиколиЛ, који је трудом, радом и поштењем стекао лепо имање. Уживаоје поштовање у друштву. За њим је остало петоро деце, а свима је нристојан део имања оставио. Но нокојник се сетио и свога народа. Завештао је закладу од 5000 ч >ор. на ту цел, да се од прихода исте иошиомогну Срби шрговци, који нису својом кривицом страдали. Закладом том руковаће срп. црквена општина панчевачка. Нека му је вечна успомена! (Добротворка.) Госпођа Смиљана, удовица иок. Луке МаргшковиЛа, бившег кр. српског конзула, који је прошле године убијен у Приштини, предала је друштву св Саве у Београду 12.000 динара у злату, с молбом, да се од тога новца установи сшииендијски фонд, којим ће руковати управа друштва св. Саве. Од прихода тога Фонда има се свагда изображавати по један ученик из Старе Србије. Тај завештај учинила је поменута родољункиња у спомен своме невино погинулом мужу, а од новца, који је добила у име одштете од турске владе. (Резултат попнса у ауетро-угарекој монархији.) Службено „привремено" извешће о резултату нописа од г. 1890. у Аустрији и у Угарској гласи овак : I. Аустрија. Земље : Становника. Сганов. Прираштај. г. 1880. г. 1890. у % 1. Д Аустрија 2,230.621 2,651.530 13.76 Уз то Беч 1,112.025 1,355.255 21.96 2. Буковина 571.071 646.607 13.10 3. Галицнја 5,958.907 6,578 364 10.38 4. Далмација 476.101 521107 10.08 5. Истрија 292.003 318 209 9.00 6 Трстикотар 1:14,844 157.648 8.82 7. Форарлберг 107.373 116.216 8.49 8. Шлеска 565.475 602.117 6.45 9. Салцбург 163.570 173.872 6.30 10. Штајерека 1,213.597 1,281.023 5.55 11. Моравска 2,153.4 )7 2,272.856 5.51 12. Ческа 5,560.819 5,837.603 4 98 13.Горица и Град. 211.084 219.996 4.22 14. Крањска 481,243 498 390 3.56 15. Корушка 348.730 360.443 3.33 16. Г. Аустрија 759.620 783.576 3.15 17. Тиролска 805.176 812.704 0.93 Свега. . 22,144.244 23.835.261 7.63

II. Угарска Земље: Становника. Станов. Прир. г. 1880. г. 1890. у% 1. Ријека и котар. 20.981 29.001 38-22 2. Хрв. и Слав. 1,892.499 2,184,414 15.42 3. Угар. и Ерд. 13,728.622 15,122.515 10" 15 Свега. . . . 15,642.102 17,335.929 10 82 Цела монархија 37,382 712 41,171.190 8 92 По овом се резултату види, да Хрватска и Славонија с Ријеком, стоје на првом месту по прирасту народа; друга је Доња Аустрија, где одлучује Беч ; трећа Буковина, четврта Галиција, пета Угарска с Ердељом, шеста Далмација, седма Истрија, док је Штајерска 12., Моравска 13., Ческа 14., Крањска 16.. а Тиролска 19. и задња.

НОВЕ КМГЕ И ЛИСТОВИ. (Молимо поштоване писце, уредништва ерпских листова и издаваче књига, да нам своја издања на ириказ достављају. Мо лимо тако исто славна уредништва, да нам своје листове у замену шаљу.) — О постаљу ерпског патријархата. Од С. М. ВеселиновиЛа. Приказ Димишрија Руварца, пароха земунског. (Одштампано из „Новог Времена" за год 1891.) У Земуну 189!, штампарија Симе Пајића. — 16-на, стр. 40. — Раснрава С. М. Веселиновића: „0 постању српског патријархата" изишла је прошле године у „Веснику сраске цркве", па је одатле препггампана у засебну књижицу. Из овога ириказа г. Димитрија Руварца , види се по онширном и разложном доказињу његовом, да је г. Веселиновић погрешно написао своју расправу и да се служио лажним и непоузданим Фактима и нзворима Оцењивач г. Д. Руварац обара историчким доказима готово све тврдње и извађања г. Веселиновића, на саветујући му, да се окане писања него да прво учи, завршује свој приказ, „да нисац (т. ј. Веселиновић) нтиша не зна из наше црквене исшорије (а не зна много ни из светске историје) и да не зна шта су урадили и до каквих су резултата дошли ових последњих година неки наши и сграни историчари, који су се бавили са иснитивањем наше црквене исгорије, но да је поред тога тако дрзак и смео млад човек, да за ту своју дрскост и смелост заслужује најжешћу осуду." — Ратарке. Књижице за поуку и забаву