Srpski sion

Бр. 12.

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 179.

главе — у опште дођоше у таково стање, да је сваки мпсаопи човек, који је то сгаље у свој паготп и подробности познао, морао немпновно доћи до одсудне алтернативе: да сшалеж наласг ма/нас ширског свешшенсшва треба или иросвешиши, или — укинуши. Јер оставити и на даље да се сталеж манастирског свештенства рекрутује из

оннх, који нп за што друго ннсу, или из лоше васиитаних мана^тирских ђака, који у манастиру никакве наставе и васгштања не добивају — већ тушта неваљалства п злнх обичаја и навика присвајају — било би па очиту срамоту цркви и народу и на тотални убитак самом калуђерском сталежу. (Наставиће се.)

ШТА ЈЕ ЧЕТРДЕСЕТНИЦА И КОЈА ЗА СЛУЖБУ ПРАВИЛА ВЛАДАЈУ ПРЕКО ЧЕТРДЕСЕТНИЦЕ? (Наставак.)

II. аповед о посту исто је тако стара као и човек. Св. Јован Златоусши Жг^ каже У сво 1°ј првој беседп на I. књиТР гу Мојсијину ово: „Као што је," вели, „неситост и неумереност узрок безброју зала у човештву, тако је и пост и презирање сластољубивости извор неисказаног добра. Па с тога је Бог, чим је створио човека. заиоведпо : „IV ксАкаги> Др^кд еже у .% рлн, сн^ћдно сн-ћсм: а» дрека ш еже раз^лл-кти досрое и лјЗкдкое , не си-ћсте № неги)" (Кк1т. II, 17.) знајућп, да му је то особито нуждан лек за душевно спасење. А тим речима „т си-ћси, тогш не сн-ћси," (т. ј. ово једи, од овога не једн) означен је иосш. — Исто тако мисли и говори Василије велики у својој речи о иосту стављајућп почетак носту још у рају. Ако је уздржљивосг потребна бнла у рају како тек мора да је нужна ван раја. „Ако је пре р&не користан мелем, како је тек онда, кад смо рањенп." Да је Адам иослушао глас прве заповеди Божпје, не би чуо био други : зшла еси.и вх зел\лк > иидеши. (Ккп\ 3. 19.) Послушавши сирепски глас ђаволов, учини, те „здиистно дЈаколек> слиртк вниде л\јра." Смрт је последица греха прародитељскога а грех прароднтељски састоји се у непослушностп ирве Божпје заповеди о уздржљивости. По том је неуздржљивост праузрок греху, дакле смртп. У старом завету пост је био од вели : ког значаја у броју осталих средстава, којпма се ублажује нраведни гњев „Је

ховин." Мојсије иророк постио је 40 дана, Илија исто тако; пророк Данило и др. Ниневићанп постом беху отклонилн казну Божију. По великом Својему човекољубљу, хотећи спнове Израпља на прави пут известп, налаже Господ свпма да посте и да се моле: „Востр^сите" рече „тр^вок вх О ј ин к, искАтите поста..." (1иилу, гл. II. ст. 15.) И тако та,ј с искреном молитвом сје дпњени „свенароднп" пост умилостпвљава гњевнога „Јехову." „И возрекнова," рече, „Господк и зшли скоеД и исчрад-ћ лкгди скоа." (1ђ1с1ет ст. 18. 19. и 20; Јона гл. 3. ст. 5, 6. 7 8, 9, н 10.) У старом завету било је више постова. Осим онога у дан ичицшил (Лев. 16. 31.) сноменутн ваља иост за спомен освојења Јерусалима Навуходоносором; пост за спомен сагорења храма; даље пост у спомен убијства Годолијина, (Јерем. 40. и 41 ) пост у спомеп „нлшесткјд на 1ерЈкллилгл Клкнлонанх (Језек. '24. 1—2) и најпосле иост пред нразником „Фурим" у спомен поста Јестирина. Седмични дани поста били су понедељник и четвртак. (Деволкскд го устлноклешд стр 124.) III У новом завету сам божанствени Основатељ његов даје прекрасан пример уздржљивости, постећи 40 дана и иоћи пскушавав од ђавола у пустињи. (Мат.: 4, 1—14; Марк. 1. 12, 13; Лука: 4, 1 —13 ) Отуда назив четрдесешница. Овај се ност зове још и великим и ускршњим.