Srpski sion

С тр . 388.

„СРПСКИ СИОН."

В р . 25.

питање између њих. Но иошто видим да мој друг, који је устао у обрану полијевања, знаде лијепо све разлоге, који су васељенску цркву нонукали да узакони ногружење, а полијевање да дозволи само као нзузетак, па ипак протежира полије вање, то мислим да му неће бити криво, ако га још опоменем на једну околост, коју је он превидио. Ево. Нуждом прнсиљена црква дозволила је, да се у извјесним ириликама крштење обави полијевањем; но она сама није радо гледала такво крштење, и ако му није одрицала благодатну силу. Неокесаријско 12. правило ставља нека ограничења за стунање клиника у клнр. 10 ) А клиннци су били они, код којих се при крштењу могао учинити изузетак од опћега правила. Може серећи, да то правило није ностало ради по • лијевања, него ради тога, што се могло претиоставити, да се клиник не крсти из увјерења, већ из нужде. Али је свакако у игри и нолијевање. И још нешто да му споменем. Сви зпамо да иравилно кргашен>е може обавити само закониши свештеник. А и од тога иравила има изузетак. За случај нужде црква дозвољује, уз очување извјесних услова да крштење може обавити и свјешовно лице п ) Но наш писац сигурно неби ннком дозволио, да из те околности, по аналогији, изведе закључак, да у православној цркви свештеник ннје иотребан при крштењу, односно, да свако крштење може обавити свјешовно лице. Исто тако се ни свако крштење не може у иравославној цркви обавити иолијевањем, и ако такво крштење има силу благодатне тајне. Друго снорно иитање међу мојим иријатељама тиче се иконе кршшења Хрисшовог. Ономе из 19. броја „Срн. Сиона" није п > духу нравославне цркве икона крштења Христовог, ако је на њој нредстављен Претеча да иолијева главу Христову. Ономе пак из 22. броја таква икона сасвимје у духу иравославне цркве. Први вели једноставно, да је таква икона слика римског крштења. Други доказује, да је то слика и иравославног крштења. 10 ) Кормчал книга. Москва 1053. Част!. I. лист 38. п ) Православно исповиједањс , одговор на 103. пцтање. Снол. изд. стр. 04.

И у овоме спору обраћа на се пажњу пријатељ из 22. бр. На ирвоме мјесту он је навео догматичке — ако се тако смем изразити — разлоге. Но послије онога, што смо о тим разлозима до сада реклп, суд нам је брзо готов. Кад би се дало доказати, да је Христос, ради неких узрока, нримио од Јована клиничко крштење, онда би таква икона била збиља слика православнога, и то само клиничкога крштења. Други његов разлог, наиме, да таква икона одговара духу иравославне цркве, јер су богојављенске иконе наше веЛином тако изведене, бојим се, врло је лабав. Наш писац зпаде, како нагие иконописање хоће врло лако да пође крпвнм путем 0 томе би се дало мпого говормти. Главније сам и ја наиомен , о већ на другом мјесту. 12 ) А и нрпје мене сиомињалн су о томе и други, новодом неких других нитања и других слика и икона 13 ) Па кад то знамо, онда морамо бити врло смотрени, ако хоћемо те наше иконе да прогласимо као иравило за иконописање у духу православне цркве. При томе говори наш нисац, да су те нагие иконе веНином такве. Може бити. Но има их дакле и Друкчијих. И те су можда боље. На иошљетку вели наш нисац: све кад би се на икони крштења Христовог и морао иреставпти акт погружења, не би се то дало друкчије учинити, бар он не нојми ту вјештину сликарску, којом би сликар могао представити акт иогружења. Дакле и то би био разлог за слику, на којој је представљеп акт полијевања Ја врло сум њам у темел.итост тога разлога Када се не може насликаши акш иогружења, нека се наслика акш иолијевања! Али акт полијевања, као што знамо, само се изнимно дозвољава. На слици кршшења Хрисшовог ша изнимност нема мјесша. Представљати на слици једино и искључпво акг нолијевања, значило би, ноставити полијевање за 12 ) Види моју расправу : Глаенији моменши из исшо рије хришЛанске сшаврографије. Задар 1890. стр. 44—47. 13 ) И. пр. Михаило ВалтровиЛ у својој раснрави : „Нравослаоносш у данашњем г^рквеном живоиису у Србији Београд 1886., за тијем исши у расправи : „ Православље у данашњем живоиису у Србији и , Београд 1887. — Ђорђе КрсшиЛ у својих „ Неколико речи као оцговор г. Сш. ТодоровиЛу", Београд 1887. и други.