Srpski sion

Б р . 29.

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 451.

за члана митроиолишског савеша. Поверењем народа и свештенства одликован прота Васа беше послаником на свима нашим саборима од 1864—1890. год. Године 1883 одликовао га је епископ вршачки Е. Кенгелац „за ревноспу и плодоносну службу свештенпчку" надбедре .ником. Црквена општина панчевачка 11. нов. 1884. г. у седници главне скупштине своје, изабра проту Васу једногласно за свога председника, на ком је месту све до смрти своје вољно и с пуио љубави издржао. Кад се 1866. године навршило проти Васи пуннх четрде (, ет година свештеничке службе, пријатељи му и поштовачи хтедоше тога дана прославити јубилеј службе му, али прота. које по скромности и што никад не љубљаше п не миловаше велике и бурне светковине, које по недугу сво е болести, умоли пријатеље, да том нриликом не чине никаквих припрема, те ови по жељи му и учине и ограниче славу на проста нодворења и честитке. Црквена општина панчевачка нак, ценећи му заслуге за цркву и просвету, закључи у главној скупштини својој изразити му протоколарну захвал ност а као знак вечног признања набавити му слику за општинску дворану. (Слика је од Уроша Предића.) Године 1889 кад је покојпик навршио 70. годшту како је света угледао. црквена општина, своме сину, пароху, проти и председнику општине у знак захвалности а за заслуге му, нредаде ловор венац од сребра, што је нокојнику врло мило било. Покојни прота В. Живковић, као свештеник, можемо елободно рећи. потпуно је био дорастао своме високоме позиву и чину. Црквп својој беше одан, народу искрени пријатељ, који се никад и у најтежим тренутцима живота пародног није делио од народа и жеља народних Располагао је врло лепим знањем и искуством. Претпостављене му власти штоваху га, а потчињени му, љубљаху га са доброте п очинске благости. Као црквенп беседник, особито у млађим годинама, одликоваше се особитим говорничким даром. Умео је беседити језгровито. а чистим, лепим и разумљивим језиком. Литургпсао је достојанствено ; глас му беше чнст, соноран; појао је вештачки и умилно. Агенде протопресвитерата водио је савесно и тачно. Од младости, па ето све до часне му старости пратио је он и живо се интересовао за сваку појаву у животу народном. Књигу је српску особито миловао, потпомагао и распростнрао. У богатој му библиотеци, сем страних класичких и особитпх дела по разнпм гранама науке, наилазнмо на скоро сваку књигу српску. Ма ко му се обратио с молбом, да књигу препоручи, он је драговољно, често лично сам купио претплату и распростирао књигу. Кад је године 1873. основана онштинска библиотека, данас једна од највећих и најугледнијих међу српским општинама, прота Васа беше међу првим утемељачима, поклонивши до смрти му 800 дела, све бираних књига. А и по смрти ето, добротом кћери му г. СоФије г Г»урковић, допаде бнблиотеци црквене општине леп поклон, све по избор то српских, то немачких књига. Одлични свештеник, негда деловођа а по том председник срн. правосл. цркв. општине панчевачке, ревни старешина иротопопијата, опробани пријатељ свог народа, искрени и одани иријатељ свештенству — ето то је био покојни прота В. Живковић! * * * Баса ЖивкотРг беше и песник, и то песник, који ако је и певао кратко, али је невао слатко. Истина цвеће певаније ироте Васе није уџбуњено и убокорено мален'- *