Srpski sion

стр. 606.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 37.

пред Ваше ц. и кр. апост. Величанство, да с једне стране са страхопоштовањем искаже своју иревелику радост на овом доласку у наш верни круг, с друге стране да у поданичкој понизности принесе захвалност на милости, која се непрестано понавлЈа и огледа у старању Вашег Величанства, да верни народи срегни буду, уједно пак да и овом приликом изразимо своју безграничну љубав, своје ирепонизно страхопоштовање и непоколебиву верност према Вашем Величанству и узвишеном владалачком дому. У најдубљем страхопоштовању излазимо пред Ваше Величанство с молбом, да Ваше Величанство има милост прпмити ионизне изразе ових осећаја, и нашем оиископату, свештенству и вернима грчко-источне срп. цркве своју највишу благонаклоност и за даље не ускратити. Нек Бог одржи, благосиља и заштити Ваше Величанство до крајњих граница човечјег века !" На овај поздрав натријархов одговорило је Његово Величанство: „Срдачно примам нокло њење српског грчко-источног свештенства и овога пута и мило ми је чути нова уверавања о познатој, оданој привржености. Према гајењу таквих осећаја и ако ревносно иснуњавате црквене дужности своје, а ако Вам држање и даље буде домол>убиво, можете поуздано рачу нати и дал^е на моју краљевску милост!" — (-ј- Диониоије V. Архиепископ Цариградеки, Новога Рима и васеденоки Патријарх) умрво је у својој престоници, у Цариграду, 13. (25) августа о. г. Блажени патријарх Дионисије родио се 1819. године у Једрену. 1858. постаде епископ на острву Криту, 1868. митрополит у Демоници, а 1870. у Једрену. Пошто је 1887. год. патријарх ЈаниИије III. захвалио на патријаршији цариградској, то Синод цариградске патријаршије изабере за патријарха Дионисија, који носле кратког времена буде инсталиран и седе на престо цариградских натријараха као Дионисије пети. За не пуне четири године истакао се патријарх Дионисије као велики бранилац православља и енергични заступник интереса хришћ&на у Турској Само да споменемо његово енергично држање ирошле године, када су издани берати бугарским владикама за Маћедонију. Он је искао да се ови берати не издаду, и када је Бугарима пошло за руком да помоћу западне Европе пошљу своје владике у српску Маћедонију, патријарх је ДиописиЈе најенергичније нротестовао противу тога и дао све цркве

у Турској затворити, а сам је иоднео оставку. Но нИ Синод ни турска влада не хтедоше му уважнти оставке. Онда је натријарх Дионисије изјавио, да ће се вратити на своју катедру, али нод погодбама, да се црквени и правни односи хришћана у Турској доведу у ред и да се гарантује њихова неповредивост. И тако се патријарх Дионисије вратио на своју столицу, на и ако није постигао све оно, што је и како је хтео, понео је у гроб уверење, да је са своје стране учинио све, што је и требао и могао, а понео је и наду, да ће она праведна ствар, коју је он заступао, кроз кратко време морати победити. Нокојни је патријарх био велики пријатељ ерпскога народа. Он је топло поздравио митрополита Михаила, када се овај вратио на своју митронолитску столицу. И иред смрт је своју учинио огромну услугу Срнству тиме, што је пристао, ; а се од сада на четири владичанска места у Старој Србији и Маћедонији постављају епискоии срнске народности на место грчких енискоиа. — Пре две године дана заузео се са српским и црногорским послаником, да се осигурају српски манастири, а особито Дечани од нападаја дивљих Арнаута. — (Г. Гераеим Петровић) учравитељ и ирофесор богословског завода у Карловцима произведен је од Његове Светости г. Патријарха Георгија за патријарашког дворског ирошосинђела. —- (Каижевно одељење „Матице Српеке") држалоје 4. (16.) сепгембрао. г. своју редовну седницу, из које саопштавамо ово: Узети су на знање извештаји о раду књижевнога одбора и одбора за издавање „Књига за народ" из задужбине Петра Коњевића. — На основу оцене чланова Мнлана А. Јовановића и Стевана Милованова није досуђена награда ни једном од ает иозоришних дела, која су стигла на расписане награде из Фонда Јована нл. Наке. — Издана је члану А. Сандићу на оцену ириповет':а из српског народног живота с натписом: ,, Па клизавој стп.чи". Предложиће се скупштини за распис све награде, које су до сад раеписане биле из Фондова : Јована Наке и Јована Остојпћа и жене му Терезије, али да се уједно из Остојићеве задужбине распише нова награда од 50 дуката за „ Исшорију сраске школе у аусшро-угарској монархији а с роком до 31. декембра 1892. — За иочасне чланове предложиће се скупштини ови књижев ници : Стојан ПоваковиИ, Милан Ђ. МилиКевип, Милорад II. Шаачанин, Вењамин Калаји, Павле