Srpski sion

скп с

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ИРКВЕНО-ПРОСбЕТНЕ И АВТОНОМНЕ НОТРЕБЕ СРПСКЕ ШВОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВЛЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. В ласник : СРИСКИ ПАТРИЈАРХ ГЕОРГИЈЕ. — У редник : САВА ПЕТРОВИЋ.

Бро] 38.

У НОВОМ САДУ '23. ОЕ1ГГЕМБРА 1891.

Год. I.

ВЕРЛ У БОГЛ. (Беседа.)

„Реч( безјЗмникк кг с(рдц-ћ скоелгб: нф,сгк Богж." Ј та то вели безумник у безумљу свомУ Он нешто одриче; вели „н-кстк." Па штаодрмче' — Безумиик каже: „нема Бога" — „н-^стк Есг7.!" О, да грдне дрскости! Дрскости, која само у охолости и безумљу станка наћи може; у здравом разуму јој места нема; у побожном срцу се нигда залећи не ће; ваљан члан друштва не ће никад на таку грешну мнсао доћп; а ирави хришћанин — ои је напустио и одстранио од себе и сиособност на таке дрске и грешне номисли Но док честити чланови људскога друштва, ослањајућн се то на нриродни свој разум, то на божанствено откривење, иду правце стазом истинитог богоштовања те налазе и утехе души својој и спокојства савести своје и ума свога — дотле безумннци, обузети охолошћу и безумљем, терају своје и, воћени сатаном, теже, да и избраној деци божјој памет заведу и свест номуте, како би их навели, да даду умље за безумље, Од таких нам се озбиљно чуватп ваља и с њима, кад нрилике донесу, врло опрезно општити. А да то узмогнете, љубазни слушаоци, и да но-

знате сваки оезуман и развратан диван, ово су вам главнији знаци: Безумнику ништа није свето. Није му свет створитељ свега света, а како да му је свет створ какав тог створеног света?! Кад му није свет закон божји, још мање му је свет закон црквени. друштвени, земаљски, грађански. То је природна последица његова безумља; за то се немојте чудити, што безумник хули Бога и Н>егове свете угоднике, што ружи свету цркву, што се не покорава законима ма које врсте. Не чудите му се, већ га жалите; жалите га и упућујте га: хригаћанска је дужност изводитн на прави пут оне, који су застранили, и незналицу учити. Не заборавите никад на ту свету дужност, а сами се најпажљивије чувајте, да и не помислите што год, што би увредило светост Бога створитеља и мудре уредбе његових створења. Надутост и гордост други вам је знак безумља, по ком ћете га познати. Ко се одметнуо од Бога створитеља и промислитеља — оца свога: томе ни неисказана скромност сина божја, који нас је по ново усинио Оцу небесноме и помирио нас с њиме, није предметом подражавања. А каква још безумља не потичу из гор-