Srpski sion

С ТР. 674.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 42.

стражњим ногама као и цветни прах, алм га не остављају у ћелице, као што остављају мед и цветни ирах, него га одмах употребе на заленљивање рупа у кошници и учвршћење саћа. Кад пчеле тим лемом излепе кошницу или оквпр, дешава се да пчелар искрха оквир не могавши га одлепити. Тако се тај лем згусне и скамени. Кад у кошницу велики лептир курјак забаса, пчеле га убију, али га не могу напоље извући, него га облепе лемом, те га тим конзервишу да не може трухнути и окужити кошницу смрадом. Ове сам го дине нашао у једној кошници миша, којега су пчеле убиле и лемом облепиле и конзервисале да се смрад не шири по кошници и да је не окужи. Лем у кош ници ништа друго није него смола са различитих дрвета, као што је лмстиуг, роснон ллдоиж, с-кра в+,ллд и т. д. Знаменито је и вредно знати и то, да пчеле восак са лемом номешају кад почињу саће одозго градити да саће чвршће прионе горе за кошницу. Помешан дакле восак са лемом налик је и сродан са воскомастихом. Дакле косколхастТ^а налази се и у кошници. Разлика је само та, што у нашим кошницама не може бити баш оне смоле, која се налази на дрветима која расту на истоку, него са других разних дрвета, која се налазе код нас и тај наш лем је оно што стоји на крају о состлкленТи ко-

скомастТуа, а то је: инк 1 а вллгокц ннкја, ПрНЛИЧНМА КЕфћЈ. Ето шта све има у кошници, ето шта све пчеле сабирају Пчела ]е врло интересантна животињица и највреднији створ божји. Наши су стари особито неговали пчеларство, јер црква је нотребовала воска, који пчеле граде. Ја сам пре једанест го дииа иишући историју пчеларства у Срба казао: Црква је хришћавска подигла пче ларство и пчелу узвисила. која даје мед и восак, а восак даје свећу, која служи за увеличање славе Божје. Али данас горе свеће у црквама и од другог којечега. Ја сам пак негде читао, да се у хришћанским црквама оштро налаже, да се горе 1итта ех рига сега ес ех орегЉиз арит. У Србији је пре неколико година, кад је „Пчела" излазила, духовна власт наредила, да се горе свеће у нашим црквама само од пчелињега воска Било би добро, кад би и овде црквена власт нсту наредбу издала. То би одговарало црквеном правилу, а и пчеларство би добило веће га полета код нас. Црква је подигла нчелу, црква и даље треба да је одржи, јер смо видели шта је пчела све давала цркви*) и шта још даје. Наш је народ узвисио пчелу над свима животињама, јер он вели само за човека и пчелу да умиру. *) Види : Годишњица III: Нчеларење у Срба. Карловци. Јован Живанови~ћ.

КУЛТУРНО-ИСТОРИЧКЕ ЦРТЕ ИЗ СТАРОГ ШНШНСКОГ ДОБА.

По РУСКОМ ПРЕВЕО: Младен Јосић, свештеник.

првом добу зришћанства, у том 'добу великог страдања хришћанске |р1цркве, пут крста праћен је сузама и крвавим ранама и на основу тога исповедници Христови тога времена радо су називали живот свој војном, а себе саме војницима Христовим. Са тешким нскуством су познали, да хрпшћанин бити значи: борити се и страдати Не обзирући се на то, што се слика гоњене старе цркве повија суморном борбом, бедом и страдањем, поглед се наш са задовољством зауставља на тој слици. којаје

собом донела радосно јутро светлог иразника у ком се Јеванђеље приказало сна гом света. Данас када се свет представља хришћанству и цркви равнодушношћу, шта више и омразом, веома ће утешно и корисно бити забавити се са успоменом на време младости и борбе хришћанства и размислити о том невидљивом творчевом делу, којим је црква покорила себи цео свет. Трудом и проналасцима у области иснитивања црквених споменика добила је црква историчкн материјал, који је у мно-