Srpski sion

Бр.

,СРПСКИ СИОН.'

Стр. 41.

до!>е, да у њиховом месту, у и.мховој цркви — „попује" ? Најпосле. Ко нам стоји добар, да се свст не ће „ издовољита " — и епархијског проповедника, ако га више пута п чешће елушао буде? Не ће лп за]> и епархијски нроноведник носле дуа;сг боравка у неком месту, ностатп настви истог места, ако баш и пе „сувише," али ирилично „иознат и тривијалан/' доста „обичани мало „неинтересантан" 9 Та гле! „Кад се — човек — издовољи сунца за неколико сахати, а баш га воли, а баш га т]>еба, и баш гаје на уранку радосно ноздравпо — а да се не издовољп једиог нроповедника!" — сведоџба г. Јеремића. Па ако би се „издо-

во.био " —- што баш ипје носве немогуће — па ако би и опет „свет хтсо. промене, новостп" : шта ћемо тада? И оиет му дати „промену, новост" ? Е — на ..докол-к" ? Ајдмо још мало напред. „У некој се нарохији појави јерес, или рас-кол, индиФерентизам религијозшг, па п сам атеизам. Дотичии свештеник ироиоведа, али не постизава успех и цел>. Сеје семе, ал једно нада крај пута, друго пада на камен, треће у трн.е . . . Паства има уши, али ие чује. Ударила странпутицом, потегла у нроиаст. Свештенику нуца срце, ал не може својом речи да то сиречи. Проповеда, а паства избегава и нршику да чује п.егову реч. Не долазп нн у пркву."

(Свршиће се) -

5§д правп.шог вођен.а матргњуларних записника зависн у мпогом име, част н пмап.е свпх грађаиа и целог народа у онште! Свештеник или парох у своме јавном ноложају и званичном делокругу заиста нема замашшгје дужностп, но што је вођење матрикуларних заиисника. Извршујући ту евоју дужност, свештеник највише и најчешће долази у додир и одношај са јавним државним и административним властима. Нри иоиису школно-обвезне деце п војио-обвезннх лица — нри утврђивању бирачких листипа за изборе, код којих је бирачко право условљено тиме, да ,је бирач извеетан број година навршио, — нри збирању разноврсних статистичних нодатака за исказ о кретању народа, при женидби и удадби, нри насљедству и разним иарницама — увек се потражује од свештепика, који матрикуле води, на основу матрикуларних записника истављеш!, или састављени званични иодатци, који служе за доказ и супетрат најразноврснијем правном нословању. Према томе лако је разумети, да свештеник и парох, у .јавном своме иоложају има највећу одговорност баш као вођа матрикуларних за-

писника. За то је свешгснику неонходно нужпо, да зна сва она иравила, наредбе н законске одредбе, које се односе на тачно вођеп.е матрикуларних заниеника. Најстарија законска одредба, која говори о вођен.у матрпкуларпнх занпснпка, н која је јојп данас у цуној важпости, налази се у XXIII. зак. члапку из године 1827. ()дредба та гласи: „Да бн се п])едунредила забуна н ненрнлика, која би ластупити могла у томс елучају, ако би се матрнкуларни занисипци пепредвнђенпм каквим случајем ногубили, искварили, или уништени били, одрећује се, да свештеници н нароси, без раалике вероисповести, матрикуларне записнике: крштених, венчаппх п умрлнх, воде у два рав-\ ногласна иримерка, те да крајем сваке године — уз званичну нотврду — предају једаи нримерак тнх матрикуларних заиисника надлежној мунициналиој власти, која ће их у своју муниципалну архнву пОложити. Ти примерци матрикуларних записника имају се у^миниципалцој архиви нод кључем држатн н тек онда употребитн, ако би се црквени матрикуларнн заиисницн каквим несрећним случајем ногубили или