Srpski sion

Б р . 5.

со сабор шгје брипуо у матернјалнолг ногледу за њих. У будуће бн требало овако да буде: У којој год дијецези има иарохија без евештеника, а и свршеннх богослова без парохп.је, ту Енископ и к'онсисторија одређује по својој увиђавности :',а адмиинстраторе малнх нарохнја свршепе богослове. Који бо1'<;слов ие би послушао ту одредбу, пао бн под духовни суд, те бн лу се могло суспемдовати ираво да иотражује другу администрацију или па])охију. Свршени богослови пе би у ошпте могли компетовати па нарохије. ()во се може коме н иедоиасти, може (>су1)иватп са разних нзван-прквених на-

С тр. 69.

чела и назора, али сваки, који је вичаи истину иризиавати, мора нризиати, да се ова екснозиција оиравдава н темељи капонички, а да ју захтева потреба, и интерес цркве и народа. То ираво располагања н дужност ста])ан>а о евршеним богоеловима припада Ечпскону и његовој консисторији, п ми се чуди.чо, да је то Н])аво ностојеКнм уредбама нрећутапо а још вшие, да га је бивши енисконат дозволпо прећутати. Али, заман је чудити се. . . . Него ово ])екосмо, да у будуће друкчнје буде. А то би нсто рекле н све мале парохије без свештеника, кад би нроговорити хтеле н умеле. Б 0 III К 0.

„СРПСКИ СИОН."

0 «1Т Пиштовани збоЈк;! И :!атрепта звезда на небу с])нске славе п утрну, и севну мач у десиици јуиачкој и епо сломијен лежн. и к'ликпу орао у лету свом п изнемогао спушта ее анђелима у иа])учја. О, оирости ми звездо ејајпа, и оирости ми и ти српеки еломијеии мачу, и оирости мн изнемогли орле, опростн ми блажена сеии Немањина, јер ево још н носле седам столећа, још сриско еузно око по небу везе, тражећи твој звездапи ејај, да му светлошћу твоје слоге и твога јединства обаејаш охладнело срце и охладнелу љубав према брату своме. Опрости .... ал не. утеши се .... јер ево, ноеле седам стотина година, још и сад срце његово хоће да заигра над сломијеним мачем српске славе, и сад још носле седам векова, еинови твоји целпвпјуизнемогла орла. Немањо, ти беше та звезда, што затреита V тами и ноћи српске будућноети, ти беше мач српске славе, ти беше орао, што кликну лекше даие иароду своме. Ал та звезда затрепта, па утрну, н севпу мач и епо сломијен лежи, и кликну орао и у.чоран се апђелима у наручја спушта. Твоји идеали слоге и љубави остадоше ; ) Говорио о свето-савској свечаности у карловачком богословском у чииишту Ј. II. богослов ? .

е-м ■6АВН/) сапак иустп.... Надужбине Неманића можда развалнне б])шл>аном зарасле.... И ето, ут])ну звезда! Н престо твог државног уједни>еп>а наде у нрашину.... Твоји синовн братску крв лију и отимају се о њега.... Све се расн])шта.... 11 е II о м а ч с л о м и ј е н л е ж и! Твоја џиновска снага и моћ слаби Животии нанори твојих енова обхрваше те .... г Гвоја иобожна душа самостану жуди. а твоје блажено лице светитељском ч-ветлошћу спјну! И ено уморап се орао анђелима у н а р у ч ј а спушта,... А.1 сијну једна звездаи још сјаје, севну један мач и још сева, и кликну орао и још кличе. Његов престо није се сурвао а н>егови идеали и данас живе.... II ето Немањо: „ . . . Анђео мира, кроа дубоку таму Спуети се пред олта}) у твом нустом хра.му, Па иреКрстив рукс иа блажеие груди Рујну зору чека да небом заруди!" И давно је већ како је та зора Српству зарудила, п давно је већ, како ју је дочекао анђео мира.