Srpski sion

В р . 42.

„СРПСКИ СИИОН."

С тр . 719.

пишите истину, можда ће нам она бити спас за будућност! И ја сам писао. Копирао сам са ружнога оригинала главне црте. Запамтите, конирао сам, а нисам стварао. Па зар сам што крив, ако ова моја копија није лијепа? Има ли кривице, она је код онијех, који су оригинал стварали. При оваком послу могу ја бити крив само тада, ако сам што на силу изврнуо, дотјерао на други калуи и којој црти дао други правац, а не онај који је у оригиналу. У таком случају крив сам, одговоран сам, и заслужујем кауну. Али, ако сам радио иоштено, ако сам истину говорио, за што ме и онда бијете? А велим вам: радио сам поштено, говорио сам истину. То ће се најбоље видјети, баш из онијех мјеста, на која г. П. М. удара. Прођимо их редом. 1.) На стр. 14. написао сам у извјештају, да су 1881/2 шк. годинс проФесори с неповјерењем гледали на натријаршију и да су ружни одношаји завладали били између неких иро®есора и црквене поглавице. Зар ово није истина? У патријаршији сједио је покојни Герман. Зар су проФесори могли с повјерењем погледати онамо, гдје је тад био патријарх Герман? Зар их је он привијао к себи? Зар се нису морали бојати, да ће данас сутра снаћи и њих штогод слично ономе, што је већ било снашло онога друга њихова, за кога г. II. М. праведно вели, да би могао бити највећи украс ма ког свјетског свеучилишта?! Тај је већ био страдао. Тај украс богословије карловачке морао је код суда тражити заштите за се и своју иородицу, јер у патријаршији, код ноглавице црквене, није нашао заштите! Па зар су и остали нроФесори могли имати иовјерења у врховну своју иоглавицу у оваквим приликама? Нису. Јер, ако је патријарх Герман тада можда још и трпио овога или онога, није ни једнога до краја дотрпио. Сви су се уклоннли, или су уклоњени. У осталом, и сам г. II. М. даје ми свједоџбу, да сам истину говорио. Он сам вели, да су под патријархом Германом проФесори били у р о пству, он ве.ти: у колико они (т. ј. проФесори) изнесоше живе главе из тог чуда, могу .се сретнима назвати! Па кад он сам то вели и јавно признаје, шта би ми и он рекао да сам случајно написао, да су нро®есори са пуно поверења погледали на ону етрану, гдје је врховни иоглавица био? Шта би ми рекао, да сам случајно наиисао, да су најљепшн одношаји били између

проФесора и врховне поглавице?! Г. II. М. иотврђује моје ријечи, а ииак ме кори ! Не разумијем ту логику. 2.) Оиисавши у кратко, како је врховна управа овог училишта узимала у заштиту ђакекривце, рекао сам: па ко би се ту још кога бојао, ко би кога поштовао?! Г. П. М. вели, да сам ја тиме све ђаке, управитеље и нроФесоре прогласио за дивљаке и неваљалце. Ја то не увиђам. Факт је, да је у богословији било и догађало се све оно, што сам на 15. страни извјештаја написао. А ношљедице тога Факта какве су? Или зар није крајња деморализација једнога завода, кад се онако ради, као што је овдје рађено? Зар није сваки ђаг; имао ирава нагрдити свога проФесора најбруталније, ако си је само осигурао благоволење код врховне поглавице? А у такој прилици, зар је могло бити искреног штовања између врховне поглавице и проФесора, између ђака и иро®есора? Ја знам да смо ми, мал' не сви, 1880. године штовали једнога проФесора, али знам и то, да нам се то у двору није уписивало у заслугу. Па кад је то тако било, онда се зар то не смије казати, не смије се зар рећи, да овај завод ннје имао у оно доба ни најнужнијих услова за нравилан живот и развитак?! 3.) Крив сам г. П. М. што сам у извјештају рекао, да у заводској архиви нема, између осталога, ни записника о сједницама проФесорског збора. Пита ме г. П М, да ли знам шта иишем, кад питам за записнике, а сам сам рекао, да су закључци проФесорског збора од старије власти уништавани. Рекао бих да сам знао шта сам писао. Знам да су и добри з акључци проФесорског збора били уништавани. Али нисам могао дознати да је старија власт уништавала, или да је налагала да се униште и записници, у које су били убиљежени закључци проФесореког збора. Знам иозитивно, да је било запиеника из године н. пр. 1880 , — али данас их нема! Ко их је уништио, кад су уништени — то не знам. 0 томе нисам ни говорио Можда их је уништио покојни натријарх Герман! А чуо сам да г. Радић говори у Вршцу: „ако је ко шта дерао, онда је то радио Лемајић". Још нешто морам исправити. Г. П. М. вели: какви се записници траже, кад патријарх Герман није трпио, да се држе проФесорска савјетовања. Региструјући, на стр. 20- и - г\. извјештаја, догађаје из шк. год. 188 4 / 6 . забиљежио сам и