Srpski sion

С тр. 374. , ,,СР

који је испитао ирвеузроке и осиове ствари", примећује „зналачки учитељ" Лристотело 15 ). Емпиричко знаље, где пресуђују само чулне представе, стоји, но Платоиу 1б ), према радљи разума, као сазнање човека у пећпни, који спрам слабачке светлости наложепе ватре опажа само сенке предмета мимоходилаца, а никако не сазнаје саме предмете, према сазнању онога, који ходи по јасној светлости сунчаиој. Тако истражном духу не преостаје друго, него да се скучп на себе и да се задуби у себе. Што је захтевао Сократ, кад је упутио иа стару свећеничку изреку, исиисану златним писменима у нредворју делФискога храма: „Човече, познај себе сама", то је Августип 17 ) ближе разјаснио овим речима: „Не изилази из себе да тражиш истину ; сврати се у себе, јер ту станује истина". Тада се зар, тим свраћањем у себе, отвара други, виши свет, свет духовии , царство идеја, свет миого шири и узвпшенији од овога видљивога света, који који нас окружује: јер овај је свет једва један део свесвета и једиа мисао мислена духа већа је од евега тога, као што примећује Хегел и као што су, пре њега, нриметили Паскал њ ), а јошпре Аристотело 19 ). За то, ако смо до сада испитали и утврдили законе снољашњега света, на реду је да размишљамо о самоме духу, да истражујемо законе његова живота, његову ирироду, значај и замашај његове радње. Ти пак закони, што но пх пма у себи човечји разум, извесни су себи сами од себе и по себи. Но њихова се извесност за то опет не оснива на циглом „чуству", „веровању", „разумном веровању" 20 ), пего на њиховој непосредној евпденцији; за то Аристотело 1 ') назире баш у томе оскудицу у фшгософском образовању, кад ко хоће да нађе доказа п п ) Апа1. Р08(; II. 11. 16 ) Бе КериШ. Л 7 П. р. 514. 17 ) Бе уега геН^ с. 39. 18 ) Репзеев Р. II. Аг^. П. 19 ) Ме^арћу«. IV. (3. 20 ) Вр1 ди Јакоба (\\ т . ЛУ. Ка>. П. стр. 20, 59. Књ. ПТ. 32 — 35 ид.)И Гратри (Бе1а Соппашапсе <3е В1еп. Тот. II. р. 260). 31 ) Ме^арћув. 1Л". 4.

СМОН." Бе. 24. за та нрва принциинја и законе нашега мишљења. Ако се не може прибавити за њих даљих доказа, неје то ни по што последица оскудне, него дејство обилате светлости , дејство њихове иепрепорне јасноће и евиденције 22 ). Разум неје сам себи дао те законе, него је још везан за њих, уиутарњом иужиошћу, у својим Фунцкијама ; он се одмеће сам од себе и ирииадне сумњк, чим заиусти највиша нринципија и ногодбе своје радње. Као што физпчкп живот човечји стоји до закона његове телесие организације и свако поремећење њихово прати болест и смрт, тако и духован живот његов равпају и одређују основни иринциии разума. За то је или несмисао или иосве лажна тврдња, кад ко држи да има неке објективне истине изван и више еубјективнога човечјега духа, па онда још хоће са свим озбиљно да говори о аисолутној слободи мисли. Истина, човеку је иросто мислити или немислитп, и никака спољашња сила не може му у том ништа нронисивати ; али му неје иросто да мисли, штч хоће и како хоће. Јер само у евидеицији, у унутарњој ирииуђености да мисли тако и пнкако друкчије, налази он критеријум и крајну гаранцију истине; он је за њу везан и она њим располаже, као што оком располаже објекат, који нада у његов зреник. Самовоља у мишљењу, мишљење пзван и иротив закона мислена духа, неје ништа друго доли својевољна заблуда ио савету ћуди и софистици страсти. Све је у тој видљивој васиони удешено ио законима и одређепо постојаним нормама; па њима стоји хармонија свесвета, космос 23 ) као што дубокозначајно назваше Јелпни овај свет. За то и духован свет, и то још у првом реду, може боравити само на тој и у тој законитости и само у њој постпћи своју сврху, а то је блаженство кроз истину. А изван те закоиитости је само неистина, заблуда и лаж, блудња и безумље.

22 ) Само што је тамно треба доказа, а не што је ј&сно од себе и ио свби. Заблуда скептицизма је баш у томе, што он тражи доказе за оно. што је извесно од себе и ио с<би, што не треба никакога доказа и не допушта никакога доказивања, него је још темељ свакоме доказивању. 23 ) х6а\10С, = ред, украс, васиона.