Srpski sion

С тр . 458.

„СРПСКИ СИОН."

Б Р . 29.

улепшаваЛе и усавршавање псеме црквене, он је и велики мецена вештака у компоновању те песме, као што је данаске н. ир. Исидор Вороикијевић, кога је он поставио проФесором хоралнога нјенија у богосл. Факултету. Као пријатељ сликарства и вајарства ои ради улеишавања храмова буковинских издржава но једнога дијецезалнога сликара и једнога вајара. Али он носи на срцу и судбину удовица и сирочади свога свештенства, те је 1890. знао израдити, да се нотиора једне јаче нородице иза пароха иодигне са 200 ф . годишње на 375, а иза сиетемизованога помоћника са 160 на 260 ф . Још морамо навести и то, да је за његова архипастиревања иодигнуто у Буковини иреко 70 нових храмова, од којих је до 60 лично освештао. Такав је ето Архипастир високопреосвећени 1'. др. С. Морар Андријевић; толико је он све учинио. Па и данашњим даном раденик тај још увек дела неуморно, без нрестанка. Он се још ни сада није уморио у раду, иије сустао у борби. Још увск етоји врла Старина, као горостасан див, на крми своје цркве, унрављајући је креиком, сигурном десницом кроз хучне вале њене тешке садашњости. Може бити да тој издржљивости много доириноси и то, што народ буковински свога Архинастира штује и љуби скоро више свега на овоме свету. 0 буковин.скоме се Митроиолиту не чује накосна реч — њега само похвала прати; на њега не насрће никакав махнит занееењак У Чврновици.

- пред њиме се брижно уклања сваки и најмањи камичак, о који би се могла сиотаћи нога његова; ту нико њему није душманин — сви су њему верни пријатељи и одани саветници. Леио ли се то показало и при самој потоњој ирослави. Крај свега тога, што је врсни Архипастир изрично желео, да му се том приликом не приређују бар никакве велике овације, јер је његов народ јако унесрећила пролетошња поплава Прутова* — ипак је љубавна рука и сами онај скромни облик Молебствија и слања депутација знала да искити до торжаствена утецаја. Међу многобројним тим депутацијама била је и денутација Срба богословаца, који се овде учимо у богосл. Факултету (са два питомца босанске владе има нас неторица). Том га је приликом од наше стране ноздравио В. Д. на црквено-словенском језику, који језик г. Митрополит говори врло добро и радо се њиме служи, када прими кога између нас у аудијенцију. Пријем и наше деиутације био је врло срдачан, а одговор на наш ноздрав био је такође на цркв.-словенском језику, у коме је виеоконреосвећени Слављеник рекао измећу осталога и то, да он у евојим молитвама за напредак и процват православља сномиње увек и нашу свсту цркву. Не би ли Госиод услишао молитве те, иа да и нами већ једном гране сунце леиших дана! * Није бидо ни свечанога ручка, јер је штедљиви Митрополит евоту, што је мислно да би је потрошио на тај ручак, поклонио ноплављеницима. Огњеслав,

СРНСКЕ тттт У ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ 1892/3.

Иррпске гимназије у Новом Саду и у Кпрловцих издале су крајем шк. године 1892/3 штампане извештаје, из којих се ^ може дознати наставни нлан, учитељске снаге . и друго; но како ти извештаји не допиру много до руку шире публике, неће бити рђаво, ако на основу баш тих извештаја рскнемо што о те две наше ередње школе, те две зенице народне. 1. На првоме месту доносе извештаји ио раснраву; у карловачком је испред свега достојни сиомен великом добротвору истој гимназији и народу, Стевану Анђелићу. У новоеадском извештају је расправа од самога

унравитеља гимназиског В. Пушибрка: „ Како се мери и како би се могло мерити време и круг а у карловачком расирава од С. Поповић „ Страна тела у минералима и њихова важност^ Потоња је израђена ио више писаца и 1 стручњаке има своје вредности. У саму етвар не упуштамо се, али иримећујемо, да се и у овој расправи огледа неудешена терминалогија у науци на српском језику, ма да се писац већином држи хрватских термина; можда би боље било, да ее уевојили термини ио Панчићу. Писац штамна страна имена латиницом и онако, како се нишу; ми држимо, да их мора штамнати ћирилицом и онако. како ее изговарају а у загради