Srpski sion

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА.

власнпк: Њ. Св. Српски Патријарх Георгије.

урбдници: Сергије Шакрак НиниБ и Сава ПетровиЈ..

У Новом Саду 5. септембра 1893.

СВЕТО ПИСШО КАО НЛЈСТАРИЈИ ПИСШЕНИ СПОМЕНИК У СВЕТСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ.

Нгшисао Тииотије ДииитријевиК, евештенитс у Суботици(Наетавак). Судбииа каиоиа старо - заветних књига, после закључења његова у једну целину.

осле повратка из вавилонскога ропства, Јудеји ие беху више сдмостални, јер потпа.даху с иочетка под власт персијских царева, затим под власт грчких управитеља и напослетку потпадоше под власт Римљана. У таким иолитичким околностима тешко им беше сачувати своје верске осећаје у оној .чистоти, у којој се налазише исти код љихових предака. Релпгијозна вероваља Персијанаца, фнлософска учеља Грка и дисциплинарна правила Римљана утицаше на обичаје, веру и

морал јудејскога народа. Особито је силно утицала философија Грка на Јудеје, који живљаху даље од Јерусалима. Долазећи у додир са разним веровањима, образованошћу и животом околних парода, Јевреји упознаше исте народе са својом вером. Последица тога беше нревод светога писма на грчки језик од 70-торице тумача. У самом пак јудејском народу појавшпе се разпе секте, које или настојаваху да се зближеље са страним народима олакша, или да се исто осујети, Излазном тачком научнога покрета беху старозаветне свештене књиге. Морамо говорити о историји чувања старозаветиих књига. Јер, друго мнење имађаху палестински Јудејп о старозаветним

НБДБЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ