Srpski sion

бр. 46.

„СРПСКИ СИОИ."

ако не овде, али у другом животу доеудити сваком ио заслузи. 15 IV. Благочастив живот, с пуним правом, мора се назвати најбол.им средством, да се човек потпуно увери о бићу Божјем, јер а) у богочастивом човеку све душевне силе имају природно, потнуно правилно раскриће и правац; а ум, воља и чуство у нама тако су и створени, да би нас управили н привели Богу; б.) смиреним животом човек сгворен по образу Божјем све се више и више уподобљава Богу; а јасно видећи пад савршенстава најсавршенијег суштаства у самом себи, може ли човек сумњати у његово биће? Но од свега важније је в.) што благочастив човек тим унодобљавањем Богу све више и више долази у тесно и неиосредно општење са Богом, живи у Богу и са Богом као да га осећа и иина: ту већ нема места никаквој сумњи. Отуда је то, као што се може видети, да су добродетелни

Опоне доказу, као нгго јо цозиато, Кант је одавао прсимућство пред свима другима доказима бића Божја.

л.уди — ако су онп шта внше мало образовани и несу у снази ни да докажу умом биће Божје, ни да опровргну подвале безбожнпка — тако убеЦчш у ту истину као у своје сопствено ностојање. Отуд се лако разјашњују и узроци безбожности. Она је у опште ненриродно, наонако откриће и правац наших духовних сила, но пменце: у неких људи је превраћено откриће и правац ума, у других воље и чуства. Ум наш нребацује се особито читањем или само слушањем слободоумних и богохулних састава и разговора, особито у млађим годинама, када се он још неје утврдио у здравим начелима, које му је Бог дао, него се тек развија а способан је да прими сваки утецај и тиме загуши у себи урођене клице. Боља се превраћа самовољним, неморалним животом и сама кварећи се повлачп за собом и ум и чуство. Одмах за тим, све ириродне тежње Богу, које је Он

усадио у те силе, мало по мало затуиљуЈу се и тако рећи искорењују се. Тада су већ сви доказл бића Божја нпштави и неубедл.пви. Превво и читао нл састанку богословског друштва „Слоге а Иван МаширевиК.

—

Б Е Л Е Ш К Е. (Прелаз у правоолавну веру.) ГЈет хиљада Араач у Слрпји прегало је лз протестантске вере у православнт заузнмањем антнјохнјског натријарха, којн нм је о свом трогаку саградио цркве н гаколе и поетавио свештеиике н учптеље. — (Ставе земаљске хрватоко-олавонске учитељске мировинске закладе за год. 1892.) Прпход ;?а 1892 годину износио је 81.903 фор. 70 новч. Издатци су били: Мировлне учлтељпма л учитељицама 80.758 фор. 087 2 н.: васнитнп нриносн за учитељску сирочад 2.441 ф. 48 нов.: отнравнпне 4880 ф.; нокопнпне 1.050 ф.: разни лздатдн 171 ф. 19 нов. и т. д. Целокупнн лздатак изногпо је 89.841 ф. 05'/ 3 нов. Исте године дакле впгае је пздато, него гато је прпмљело 7.937 ф. 35 х / 2 нов. Стање закладе год. 1891. бнло .је 972.810 фор. 93 г / 2 п.. а 1892. год. 991.203 фор. 60 нов. Ирема томе је учнтељска мировинска заклада год. 1892. нарасла са 18.392 фор. бб^/г лов. — (Квижевна и уметничка награда.) Поводом двестагодигањег јубилеја данагање дрногорске династије доноси „Глас Црногорца" на челу листа овај расппс: ,До три године — 1896 навргаује се

два века, од каг;о је догаао на владу Црне Горе први Иетровић-Његога. славни Господар-Митрополнт Данило 1. Благодарна Црна Гора хоће да прославн ову знамениту двестагодпшљпду на достојан начин; а да осгави и нотомству трајна сномена евоје благодарности. овим се распнсују следеће награде: 1.) Ко напигае најбољу неторију Црне Горе од како њом влада кућа Иегровић-И)егогаа до данас. добиће награду од 1000 талпра (5000 круна); — 2.) Који југоеловенеки уметиик поднеее лајбољи нацрт спомешгка, који ее том приликом има открпти на Цетињу Госнодару-Митрополиту Данилу, добиће 150 талпра; другп нацрт добнће 50 талнра. - Награде ће се разделптп на основу оцене нознатпх стручњака у Словенству, који ће за то бити умољенн; због тога нацрти еноменика треба да буду поднесени на одену најдаље до Ђурћева-дно 1895.; а историја најдаље до конца 1895. године."

ИСПРАБАК. У 44. броју овога листа, на страни 700. на другом стуиду у арвом редц оц оздо треба у место „Емилнјан 1'а,\иИ~ да етојп „ ТшјиИ" — гато се овим иеправља.