Srpski sion

НБДБЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - НРОСВВТНБ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБВ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОДИЈЕ КАРЈ10ВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. уредник: Сава ПетровиБ.

власник: Њ. Св. Српски Патркдарх Гзоргије.

11 »и ш 1

У Новом Саду 12. декембра 1893.

^ Т "@)ЈГ'

•

1

1 '

ПРОПОВЕД НА СВ. НИКОЛУ.

убазна браћо ! Чије славе звезда на небу засја, та више не тамни. Чијем се имену и спомену иа небу кандило запали, — име је то вечно, спомену томе нема краја. Таква звезда славе сјаје данашњему Оветител.у и угоднику божјем; такав је спомен имену св. Оца Николаја. И на небу, и међу људима, које вера просвећује, иада крепи, а љубав загрева; који светиљу светињом штују, а добру и љубави захвални уму бити. Векови прођоше, л»уди се измењаше, поколења и народи цели, од онога доба, кад је вера Светитеља, тврђа од камена, чипила чудеса; а љубав, чистија од росе зорине, посејала толика добра међу људима. Па и данас још, св. Никола је наро-

дима Христовим „ травило вере. образ кротости и учитвљ ундржљивости. " И данас још? Шта говорим ја?! Увек и до века ће бити, док неба и земље, док светлости небеске и ума човекова трајало буде. Велика је и силна била вера св. Оца Николаја. Чииио је њоме чуда. Велика п силна је била љубав његова. И њоме је чинио чуда и дела, велика и славна. Невољнику помоћ, страдалнику потпора, патнику утеха, тужноме мелем, болеснику врач, сваком све, бивао је Светитељ данашњи, великом вером својом у Бога и силном љубављу својом за ближњега свога. Оставио се господства великога, одрекао се части и славе земаљске и уживања људског, раздао благо своје сиротињи бедној, а себи оставио веру, наду и љубав,