Srpski sion

С тр . 301.

сти, и нозивајући присутне, да одаду најтоилију хвалу Богу поводом отклон.ене онасности над црквом и народом, и да се својим молитвама нридруже благодаренију, које ће свештенство у ту цељ да богослужи. Проповед се допала, учинила је овоје, и проноведник јс био бурио поздрављен. Благодареније јо одслужено величанствзно, а нраћено је осеНајима раздрагана срца и саучешћем радосне душе свију присутних. То беше молитва топла и искрена. то беше благодарност, која се сузама радости исказује... Велика је била и вол.а и милост Божја, која није дозволила да нас задеси — шТо проклесмо. На св. литургији невало је српско певачко друштво митровачко. Ако овом нриликом није неван.ем својим освојило уверење наше о вештини својој, кривица је и до то околности, што је тек Ј /з чланова друштвеннх била на окупу, ради „пијачног" дана у Митровици. Али нека зато честито певачко друштво, па челу са својим врлим председником и коровођом, уверени остану, да су нам освојили срца, да су нам задужили благодарност својом готовошћу, да су извршили ипак део своје мисије, те нека и са овога места изјаву о свему томе ириме, са нашим, од срца: хвала! Међу вернима видесмо у храму, у лепом броју, и врле Српкиње, госпође митровачке, што нарочито наглашујемо са изјавом да нас је то обрадовало. Срнкиња може да буде весталинка огњишта побожности и васпитања, породичне светиње, српског осећаја и свести, нашег славља иравославља. А коју год видимо у храму божјем, ири побожној молитви, ми о њој тако леио и мислимо. После богослужења исноведали су се свештеници код одређених духовника, а носле св. исповеди, јер је већ превалило подне, одржан је кратки збор. Г. иротопресвитер Стајић ноздравио је са тонлим речима скушвено свештен-

ство, нагласив озоиљност дана, у којима се налазимо, и нредложио је збору: 1.) Да се брзојавом на Његову Светост пре узвишеног Госнодина Патријарха Гсоргија, поздрави иобеда над грађанским браком и црквеним реФормама, а да се Његовој Светости и високонреосвепггеном Епископату и Њиховоме апостолском ревновању за цркву и њезино божанско учење, и њиховој одлучпој и достојанственој одбрани нрава народно-црквених нам, изрече најдубља захвалност. 2.) Да се свештенство протопресвитерата митровачког морално обвеже, да ће у „ фонд св. Саве", којега је, у узвишеној љубави својој за школу и просвету, и у родољубивОЈ намери да се ова омогући и помогне, основао св. Патријарх Георгије, годинпве давати доживотно 1% од своје плате. Обвеза та не пречи никога, да већим ирилозима притекне „Фонду св Саве", односно срнској школи и нросвети. 3.) Да скупљено с.вештенство протрпресвитерата митровачког, поводом изјава минисгра у Србији, Светомира Николајевића, и његовог бесомучног нападаја на наше свештенство изрази своје гнушање. Сва три предлога г. протоиресвитера била су усвојена једнодушно. После збора био је заједнички обед, на који су, као гости, били позвани и учитељи митровачке срп. вероисповедне школе и један представник певачкога друштва. И свештенство, а и грађанство митровачко ће 29. април о. г. задржати у лепој успомени, и сеКати се радо свега, што је тога дана било. А честитоме протопресвитеру нашем, г. Авакуму Стајићу, нека је хвала на ревности и љубави, којом нас купи око себе; којом се Стара, да задовол>и и својој дужности и својој души и савести. Ј 1 Кивио ! гј

Б Е Ј1 Е Г Л К Е. = (Тристагодишњица спаљивања св. моштију св. Саве.) У нашем новинарству покренута је била мисао, да се 27. априла о. г. свечано ирослави успомена на ту триста-

годишљицу у целоме Орпству.^ народ и наше црквене општине прихватили су ту мисао и одржали су тога дана богослужења и славе народне. Успомена на св. Саву свакоме је Србину