Srpski sion

С р . 19.

„српски сион."

стр. 291.

тај вођ да нроповеда морал, мисли и осећаје противне генију српске породице? Малу, невину, безазлену, повод.глпгу дечицу љуља и заноси сваки ветар иауке. Зар вијор противнародне струје да их иоси са рођених недара свога народа? Зар та школа, уздапица наша, да буде наше очајање? Не, то неможе да буде! Помозимо сами себи, па ће нам и Ног иомоћи. Св. тшријарх, Богом поставл>ени митропосни вођ правосЛавног парода срнског, иошао је папред, — пођимо и ми с њим и за њим. Прихватите и ви остали архииастири и пастири дело нашега спаса, да у свему узрастемо у ономе, који је глава, из које је све тело с помоћу зглавака и свеза саставл,ено и расте за раст Божји. Није ли школа неразлучљиви зглавак од тела? И ацЈ« страждетх единх сх ни/мх страж= д8тх кси оуди: ацили же славитсА единх оудк, сх нндгл рд'д8к>тсА кси оуди. (Павле I. Еор. XII. 26.) Помозите и ви пародни учишељи, ви сте највише позвани, јер се тиче вашега позива, ваше муке и мучпо заслуженог признања вашега благословеног рада. И ви богати, приложите ваш сувишак на недостатак, да се богатите и у добрим Из седнице српског правосл. народно-црквепо^ Карловцима 28. и сл. дана марта 1894. Др. Лаза Секулић с. р., народно-дрквени тајннк. ооо М. 175. ех 1894.

делима; а и тнојс, име, сриска сирошањо, нека се занише и засветли па даровним листинама, јер и најмањи дарак велика је задужбина. Не размишљај се дуго на крају твојих дана, родољубива сшарипо, на коју ћеш цељ оставити благо. Завештај овој нељи: иароду твоме пема већег доброчинства, имеиу твоме нема већег спомена. Помози и ти омладиио српска, нарочито ти. што најбоље познајеш вредност номоћи и моћ науке; твоје живо срце иајјаче куца за мио ти народ а живахни дух ти ствара идеале сриске будућности, помози свом снагом својом, да се не разочараш у свету, који на теби остаје. Пригрлите и ви, дичне Срикиње, народно сироче. Будите му миле сеје и милостиве мајке. Ваш рад, наша је радост, — јер вама је Бог дао уз благослов рада и благодат успеха. На иосао сви заједио, сви смо заједничари у страдању, будимо тако и у утеси. Помишљајмо, да сриска повесница неће раснрављати ситне распре, да суди једном ил другом но речима; она ће судити свима нама по делима. Срнска повесница свакојако ће забележити крунним словима: да смо живели у кобиом добу; на нека уз то забележи светлим словима: да смо томе добу и били дорасли. школског савеша, држане у Ср. Др. Ника Максимовић с. р., потпредседник.

Г ( и 1 р г I и КожУш /И И Л 0 С т I 10 П р А К 0 С Л Л К Н ћ1 и ПатрТархх СгЈркскТи, Лр\|'епТскопх Клрло= качкТи и ЖитрополТтх, 6ти> скАцкшгкишлчџ ц. и кр. ДпостолТческлгц) Емичесткл дФи^ сткитмими Таинкж Оок'ктника гакоже и иреизАфнк^а орденцжх ц. и кр. Љгстршскаги) орденд желФезнк!^ короик! I. стенбне какдлфрх, и кр. серк. орджл ск. Оакш КеликокрЕстникх.

Нлагогок"кин'кшшл|8 ППрр8, ЕлагогокФи« нК1 л!" а Паро\-шл»х, Паро^Ти Ддлшпстраторшл1х, Ка1нлланшл1х, ДТаконшл^а, и ксел|1$ причт8 цер= кокнол»8, клаго* и плелннитороднкшх Госпо« дТаЛ1'А К0ИНСТКЈИНК1Л1К и коинсткК, Глкоже КСА= кагш зкашА и состо/лшд, пола же и козраста нракослакнк1лг/, ХрТстТани >Л1Х кх кого^рашшолг/.

Ппррат-к н скол»х шЕр 'ктаим |1ИЛ »сд Нашк1лгА кх Д8с г к стол1х скшокишх козлк>» кленнк1Л1х Благодатк и /Иирх Ш Всекк1ШН/Лги1 да ул^ножитсА. По зканЈ10 и должности Пал(х кх сл^кдх ксекусочаишЈ клир8 и народВ Пашел18 даро= каннк^х и сопоткержденнк1\х ПрТкТлегТи, и чи»