Srpski sion

Б р . 36

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 567.

што говори Еванђелије, „изклекше окд коравлА на зел!лн>, остаклш« кга ", пођоше за Њим (11). Таким начином иоказао је он своју љубав и преданост Учитељу. Свеши Јован — учегшк Хрисшов за време Његовог земног живоша. Живот Јована уз Господа веома је поучан. У њему су беспримерни знаци љубави к' њему од стране Божанственог Учитеља, и необични докази његове љубавн ка Госноду, иа и саме погрегаке његове, које се исирављају том, божанственом љубављу. Бећ при самом увршћењу Јована у број 12 изабраних ученика, или Аностола, Госнод га одликује, заједно са братом Јаковом, и назива их ,,сћша громокд" (Марк. III., 17). Ова нова наименовања свакојако значише, е једне стране, наклоност и љубав Христову, а с друге, какву особеноет у својствима служења њихових. Еванђелист Марко не означава узрок заштојеИсус назвао Јована сином грома. Мњења црквених писаца нису једнака. Једни држе за то, што је он први позваи у апостолску службу још од Јована Крститеља, којега је глас, предходећи проповеди Сиаситеља, потресао пустињу слично Синајском грому (Исаија ХЕ. 3. 4. Марк. 1. 3. 4.); други тумаче тај назив са горећом и иламеном љубави према Христу, са којом се одликоваху синови Зеведејеви (Лук. IX., 54); алије вероватније мњење оних, који у тим речима виде предображај снаге и високог учења, какова је дана била синовима Зеведејевим а особито Јовану, као Еванђелисти и Пророку. Глас Господњи у устима Јована у истини нресеца пламен огња (Пс. XXVIII., 8.), а свака његова реч, по висини и дубини мисли, слична је удару небеснога грома. Као што је Петар — камен вере, тако су и синови грома одликовани Госиодем не само име ном, него и делом: Он им допушта да буду сведоци Његових чуда и удостојава их особитих откривења. Тако, када је Господ хтео чудом да ускрсне Јаирову ћер, не пушта у дом никог оеим Петра, Јакова и Јована (Лук. У1И, 51). Само њих тројица иду са Христом на Гору Таворску и дозвољава им се, да виде славу Преображења. (Мат. VII., 1). Јован са Петром и Јаковом налазе се најближе Исусу и у врту Гетсиманском. (Марк. XIV., 33.) Но Јован имађаше особито преимућство, ва-

ково не имађаше ни Петар, ни Јаков : он беше ученик, егож« /ПОЕ лашј 1 исх (Јован ХШ., 23.; XIX., 26.; XXI., 20.), много јаче, неже ли остале ученике, најближи Њему, Његов друг, коме Господ открива тајне срца Свога. Велики пример те оданости и љубави Госнодње према свом најмилијем ученику, нредставља нам најјасније Тајна Вечера. Исус, истина, са беспримерном љубави пере ноге свима ,овојим ученицима, али Јовану, као најмилнјему дозвољава се још и више — лежати на лон ^к Г ис Л сфк Н ј (Јов. ХШ., 23). Да тужног и лепог призора! Па када се аиостоли смућују мишљу о предатељу и иитају се, до^лЉоцдесА, кол1& глаголетх (Јов. ХШ. 21, 22.), не сме ни један од њих да гшта Учитеља. Сам Петар нема те слободе, него се обраћа на Јована. Јован иада на прси свога љубљеног Учитеља, и само њему открива Господ тајну о предатељу (ст. 25. 26). Још већу л>убав према .Јовану засведочио је ХристОс у тешким тренутцима на крсту, онда, када Га је и љубав Очева оставила и када на души Његовој лежаху сви греси људски; у том страшном тренутку, Господ 1ис8сх же кид-ккк Жатерк, и оученика стоацјл, егоже ЛК5ЕЛА1Ш, глагола Жатери своеи: жено, се сих ткои. Пототх глагола оученик8: се <иати ткоа. (Јов XIX., 25. 26). Али да се вратимо од Учитеља ка ученику. Чиме је могао он заслужити ту велику милост, да беше не само Апостол, него и друг Господа, брат по усиновљењу Матере Му ? Ризнице милости Божје су недокучиве; Го= сподк полагаетх оудк! кх т-кл^к Церкки (гкоеи, гакоже изколитх (I- Кор. ХП., 18); према томе, није ни наше, да испитујемо узроке особите љубави Његове према Јовану. Но погледајући на лице овога ученика, ми се не можемо довољно надивити Његовој високој, небесној красоти, не можемо, а да не рекнемо, да, ако ико, то је он заиста био заслужан те велике љубави Господове. Прва прекрасна црта па лицу овога ученика јесте: — савршена непорочноет и чистота његова но души и по телу, која се његовим младим годинама у толико више узвисује; он беше једини дјевственик од све дванаесторице и као такав остао је кроз цео свој живот. Његови сниси откривају у њему ум, који је способан узвисити се до највишег Богопознавања, и у исто време краси га ретка скромност, по којој никада не говори о својим заслугама, него се просто назива Апостолом и Еванђелистом. Али