Srpski sion

НБДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И ШОНОМНЕ ПОТРЕБЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ КАРЈ10ВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИВОДА. вдасник: * уредници: Њ. Светост Српеки Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић и Сава Петровић. У Новом Саду у недељу 16. октобра 1894.

МАТЕРИЈАЛИЗАМ И ВЕРА. По немачксш и руском прерадио Сава Теодорови$, професор и катихета у кр. вел. реалци.

Има Бога! Па да нам се и није нашириродним начином открио, морали би га већ мриродпим нутем, помоћу разума, природе и историје неопходно и поуздано упознати. Већ од наше ране младости позната нам је реч „Бог". а када смо научшги -мислити, кад смо сами почели читати огромну књигу његових чудеса у природи и почели озбиљније иросматрати узвишена дела његова духа, тада га научисмо све већма поштовати, молити му се и у смерности се пред њим клањати, као пред највишим, бесконачним, и невидљивим бићем. Оно пак срце људско, из кога је вера у Бога, пада на њега и љубав према њему ишчезла, — о како ли је оно празно, пусто и јадно, како ли неутешно! Један дубоки мислилац новијега доба вели: „нико није тако усамљен, као безбожник; он тугује са нразним

срцем, које је узвишенога и доброга оца изгубило поред грдне лешине природе, коју дух времена не оживљава. Цели свет је иред његовим очима као великн до пола у песак зароњени египатски сфинкс од камена, а свемир му је хладна. гвоздена маска н^извесне вечности". (Јеап Раи1). 11а ко ће му у том стању пружити руку помоћи? Ко ли ће оснажити и обновити слабе л>удске силе, које су изложене тешким ударима судбе? Ко ће га осоколити и подићи, да чини велика дела праве врлине? Ко ће га одвратити од провалије моралне пропасти, којој безверац, лишен сваке више тежње и сваког ослонца, свом силом јури ? Па кад се последњи тренутак приближи и на умору му видл>иви свет ишчезне као варљива сенка, камо та мисао, која би јаено засветлила у души му, док се самртни зној купи на леденом му челу,