Srpski sion

Б р. 3

ИЗ ПРОШЛОСТИ.

\

Допис српеког банатског намесништва у Темишвару пиеан епархијекој конеиеторији у Карловце, и одговор патријарха Јоеифа. (Свршетак).

Пре него што поемотрим изближе оних шест тачака у цењеном отпису од 9. септембра 1853 бр. 14.133, не би било нинако излишно, потражити највиши законнти критеријум и поставити, ио чему треба да се суде оних шест тачака. Високо намесништво признаје, да с обзиром на чланак I. превишњег патента од 29. новембра 1852, но ком се опћи грађански законик увађа и за срнску војводину и тамишки Банат, стоје у пуној важности сви ранији нрописи у иогледу религиозних ствари. Овај највиши законити критеријум налазим ја нрема томе у § 2. XX. зак. чланка 1 земаљског сабора од год. 1847—48. Овај иарагра® гласи „т 1егпшш": „Што се тиче ирииадника свију у овој земљи (Угарској) законито признатих вера, установљује се без разлике потпуна једнакост и рециироцитет." Важност XX. зак. чланка од г. 1847/8 не може се иорећи, јер овај закон бијаше примењен у црквеним стварима у Риздији (?) 2 у темишварекој 1 XX. чланак зем. сабора од г. 1847—48 гласи : § 1. „Унитарска кера проглашује се за законом признату вероисповест. § 2. Као горе. § 3. Црквене и школске потребе свих ааконом признатих нероисповести, покривају се из државних издатака, и министар има уз детаљну примену овог основног начела у споразуму са члановима извесне заједнице најближем земаљском сабору предложити потпун законски предлог. § 4. Похађање школа законом признатих вероисповести дозвољава се сваком без разлике вере наизменпе (где хоће). § 5. Министарство има наредити, да војници што припадају једној од нризнатих вероисповести имају свештеника своје вере. § 6. 3-п чланак од 1844 г. протеже се и на чланове грчко-несједињене цркве. § 7. Ако сам већи део грчких становника у једној опћини у будуће промене своју веру, то у таком случају опћинска црква има остати у поседу оних чланова, који су у старој вери остали; у колико би се дакле и у најновије доба догађали слични случајеви под административним иоступком, имају се ови по горњим начелпма решити; међу тим се не дозвољава по принципима истог закона, да се освојењем ремети зшик <јпо, и за то не може бити говора више о таким црквама, у погледу ко.јих не бијаше од 1. јануара о. г. никаквог питања или је та ствар већ дотле решена била интервенцијом власти. § 8. Пошто се са овим гарантује право уређење нецједињеним Грцима у ногледу њихових верских и школских послова под надзором државним, у ту сврху има угарско одговорно министарство, у што краћем року, али свакако ире најближег земаљског сабора, сазвати од целе секте изабрани црквени конгрес, чији се међутим чланови. до законитог уређења овог конгреса, имају бирати, с обзиром на народности разних језика, у том размеру, да у њему буде од стране свештенства 25, од световњака 75 и још из во.јене грапице 25 посланика". (Види о свему онширније у дслу: М1ааЈ8цти1к1ео8е1/.с <1ег ба^егшсћјвсћеп Моиагећје. \\'јеи 18(58. (т Ј. Мапхзсће ВиећћапсИш1§). Прев. 2 У нем. тексту стоји „1\182(Иа" и шта је иисац иод ојшм мислио не знам.

епархији. Питам ја сад, шта то значи мотпуна једнакост н реципроцитет. С овим законским појмовима и схваћањем стоји 1-а и 6-а тачка цењеног отпиеа у највећој противуречности, ношто тамошња навађања укидају и поричу сваку једнакост и рецинроцитет, заштићавају оца римокатолика или унијата и будуће чланове римокатоличке или грчко унијатске сједињене цркве. По томе, докле постоји § 2. ХХ-ог зак. чланка од 1847/8 г. у правној моћи, може: а<1 1. Отац источно -православне вере пуним иравом тражити, да деца из његовог мешовитог брака с једном римокатоличкињом буду васпитана у његовој вери, докле год то потражује и потраживао буде отац римокатолик од своје жене православне вере. Тако исто може мати источно-нравославне вере тражити, да њезина женска деца из брака с оцем римокатоликом буду васпитана у њезиној вери, докле год ово нотражује и потраживала буде супруга римокатоличке вере од свог мужа источно православне вере. То је онда штауна једнакост и рециироцитет. Наређењем § 2-ог XX зак. чланка од год. 1847/8 јесте дакле §. 15. ХХУ1-ог зак. чланка од год. 1790/1 укинут. ,1|ех ро§1;егшг (1его§а<; рпоп", иошто они у опреци стоје ас1 б. III- и зак. чланак од г. 1843/4. и иревишње решење од 21. Фебруара 1846. заиста прописују, да они римокатолици, који желе ирећи у источно-православну веру, морају исказати свом нароху двапут своју вољу у току од 4 недеље дана. Ово мудро наређсње свакако бијаше нотребно, да се предуиреде нренагљени прелази, који се не оснивају на уверењу и који ће бити после изложени грижи савести. Ово наређење требало би да је било донесено још у г. 1843/4. и у ногледу прелаза из других хришћанских конФесија у римокатоличку или грчкосједињену (унијатску) цркву; јер где постоји један и исти узрок, мора и исто законско наређење бити, да би се стало на иут превари, сили и насиљу. §. 2. ХХ-ог зак. чланка од год. 1847/8. отклонио је овај недостатак Ш-ег зак. чланка земаљског сабора од г. 1843/4. и установио је потпуну једнакост и реципроцитет и у погледу прелаза. По овом законском нараграФу могу и треба да према томе свештеници источноправославне вере траже дваиуташњу изјаву, у току од 4 недеље дана, од својих чланова, који намеравају да нређу из источно-иравославне у римокатоличку или ПЈЧКо -унијатску цркву. По иараграФу овог закона не важи ирелаз једног православног у веру римокатоличку ако је пронустио да даде дванут изјаву пред својим све-