Srpski sion

Стр. 190.

БР. 11.

Онај, коме је грунтовница уређена, тај тражи хипотекарне зајмове; а онај коме није, тражи личне зајмове по новчаним заводима, јер хинотекарне не може да ефектуише пли подигне. И кад би могли да сачинимо статистику зајмова наших поседника, осведочили би се, да хипотекарних зајмова Срби имају релативно највише у народним фондовима (разуме се, имају онолико, колико га до сад узтражише и добити могоше). За што? за то, јер им је ту најзгодније, ако не за друго што, а оно многоме за љегову неуредност у илаћању камата. Док се код фондова 3 рате каматне могу на време неуплатити, дотле у другим хипотекарним заводима, бивају грдни трошкови, ако се пропуети уредна исплата, ирве рате. И то наш „народ" већ добро зна (а боље да не зна), за то и тражи зајма код фондова. Ко год може, према своме грунтовном стању, тај тражн зајма код фондова; а ко не тражи, не тражи га за то, јер му је грунтовница неуређена, и јер ју скоро уредити не може. А томе није крива управа фондова. Ил' би „Застава" хтела да унрава фондова издаје народу' зајам без обзира: ^бже ли га ироиисно осигурати у корист фо«|ова? Би ли то био тај „рад и ред'\ којег „Застава" жели код фондова? Или би то било велико родољубље? Не, не; то не би чинила ни најрадикалскија управа фондова. Па зашто онда тражи ма што — од данашње управе? Данашња управа, колико је могла до сада, поставила ,е повољније услове за добивање, па и за само нодизање, зајмова из фондова. Обалила је каматњак са 7 на 6 % ■ Ако буде могла обалиће га и на 5 %. До сад .је 500 ф. био минимум, који се могао подићи код фондова. Данашња управа ради на томе, да се тај минимум сведе на 300 ф. Зашто? За то зар, да спречава подизање зајмова из фондова? 1Те, него да их умножи и олакша. Многе ироиисе и услове, који ногтоје у новчаном свету, а који би елоцирање фондовских капитала у приватне зајмове уложили, не може управа фондова џрактиковатн. А зашто? За то. јер је саборски одбор управа српских народно-црквених фондова. а не новчаног завода. Ко је за разумевање. разуме ће и ово.

За коју годину, ако буде хтела, ,. Застава" ће имати повода, да, још већом ватром нападне управу фондова, — ма која тада била. Јер ће за то време бити још мање хипотекарних зајмова код фондова. А зашто? Јер се ето оснива и „Српска Банка". За кратко време, како је у Загребу основана хипотекарна банка, осетили су фондови њезину конкуренцију, а тако ће осетити и конкуренцију „Српске Банке". Осетиће, јер с њима не могу конкурисати наши фондови. Та то је тако јасна ствар, да ју само известна тенденција — не види. А хоће ли тој конкуренцији, која је сигурно у изгледу, крива бити уирава фондова? Не, него фондови. За што? За то, што су фондови, а не — банка. А то треба једаред признати, и према томе судити, па се неће кривити управа фондова ради онога, чему кривац она није и не може бити. Ко може, нека од фондова начини хипотекарну или кредитну банку; нека им даде организацију потпуно новчаног завода, са свима условима за успешно деловање њихово, иа ће тек онда имати права и разлога од фондова као новчаног завода тражити, да и у њима све бива, што бива иначе у новчаном свету. А дотле су приговарања, као што су „Заставина", безразложна и безсмислена. Хоће ли пак наши фондови бити кад год и новчани завод? На то нек нам „Застава" одговори. А нек нам саопигги и путе и начине, како она мисли то учинити од наших фондова. Ми ћемо н сад рећи: док постоји Митрополија наша, њезин српски православни народ и црква у земљама угарске круне, дотле ћ<> наши фондови остати фондови, и као такови не ке никада моћи конкурисати са новчаним заводима. А све дотле ће и приговори иротив уирава фондовских, као што су „Заставини", бити — празни разговори. И но томе: наши ћ - фондови и од сад, као и д<> сад, хипотекарних зајмова издавати онолико, колико се тих за.јмова буде код њих тражпло, могло одобрити и могло подићи, ирема, посгојећим „проиисима и обичајима", које нек ,.3астава" измене, нак Ке место њих важити неки други. Иа, ако се данашњи прописи и измену, и онда, ће се морати издавати код