Srpski sion

„СРНСКИ СИОН."

Бр. 11.

ности, сложен из елемената црквенога и евјетовнога карактера, јер оно спомињање живих и мртвих, са ознаком да се то има чинити односном црквеном ектенијом, карактера је црквеног, а оно ученичко говорење о добротворима, о потреби и користи наука и просвјете, карактера је свјетовнога. Са шаквим смијешаним карактером налазимо школске светосавске свечаности кроз цио овај вијек. И у Троједници и у ужој Угарској, у Цислитави и у Транслитави свуд су оне такве, још и данас. И није ли нас онда морала изненадити она ријеч пресвијетлога г одјелног предстојника, по којој карактер светосавске свечаности има да буле црквени, а бива негдје одвише свјетован! У пуној мјери нас је изненадила. Зато смо се код овога нитања иодул>е и задржали, па се гтадамо, да ће пресвијетли госи. одјелни иредстојник из овога разлагања увидјети, да није имао право, кад је оно рекао. Могао сам још нримјера навести, који би сви доказивали, да разлагање моје о школском дијелу светосавске свечаности није из ваздуха узето и да није изум моје Фантазије, али држим да новије и најновије примјере није нужде ни наводити, кад имамо примјер старији, примјер из онога времена, кад није било оваквог антагонизма између Срба и Хрвата, кад се ваљда није ни помишљало на то, да ће до овога доћи. Ако је ко мислио, да су Срби скрпили своју светосавску свечаноет у инат Хрватима, па од црквенога направили њешто народно, свјетовно, ваљда ће послије овог објашњења престати тако мислити. Знајући сада какав је, ирема томе и какав има бити, карактер светосавске све чаноети, брзо ћемо моћи одговорити на нитање: да ли се свечаност, у којо} је помијешано и свјетовног елемента, може дозволити у комуналној нашој школи, или још бол.е, да ли се може дозволити, да се у -школи таквој одржи светосавска евечапост, кад се на њој говори, пјева, декламује у славу св Саве и кад се на њо.ј у говорима, пјесмама, декламацијама ученичким, нриказују, у елаву Богу и еветоме, плодови ]>ада школина и са народом и

пријатељима пгколе дијеле ? Одговор је кратак. У нашој комуналној школи може се то дозволити, јер она, као што смо видјели, даје мјеста и елементу конФесионалном, а и елементу националном, она, као п1то је напријед споменуто, дозвољава у својим нросторијама н. пр. евечапост римокатоличког „бадњег дрвца", свечаиост њежну и узноситу, при којој се такође може отпјевати пјесма и рећи ријеч. Она ее не ће противити, ако се њекад свечаност св. Алојзија развије и у праву школску свечаност за римокатоличку школску младеж, при којој би и дјеца и њихови старији, и школа и црква заједио ее миљем испуњавали и уздизали срцем и душом. Та школа и јесте за свијет. Она је уз то данас баш пошла за тим, да ее што више обуче у свјетовни карактер! Свечаности све њезине, кад год их она дјеци евојој спреми, највише су свјетовног карактера. И зар би она онда могла прогласити светосавску свечаност нескладном, са својом ирцродом. само за то, што у тој свечаности има и свјетовног елемента, који јој даје и свјешован карактер?! Или би зар могла, у име своје природе искати, да се светосавска свечаност очисти од свјешовпог свог карактера прије но што на њезин праг ступи, кад ни црква од ње то не иште?! Ако дакле покренуто нитање сматрамо еа правилног и несебичног гледишта, онда морамо доћи до увјерења, да висока кр. земаљска влада не може наредбом својом, којом би попуњавала празнине у закону, а с погледом на наше питање, друго што одредити, осим да је "обављање светосавскс свечаности, онакве каква она јест, дозвољено у комуналној школи, наравно у оној школи, која се налази у сједишту пра-вославне парохије и у којој има пове/м број иравославне дјеце. Свака друга одредба била би нетраведна, а у колико би се она заклањала за нрироду комуналне' школе и за свјетовни карактер светосавске евечаности, била би намјерна неправда, која ее, у интересу извјесне конФесије и народности, чини другој коиФесији и другој пародности, на још нод изговором комуне. Свака друга од-