Srpski sion

В р . 13

О тр 21 1.

одговара; нјш што је исто: да неки узрок може без деловања неке више силе сам из себе и над собом деловати. То се противи како законима мишљења, тако исто и законима т грироде и заиста је чудновато, што се хришћанској науди о начелној могућности чуда иребацује „ненаучност" ; дочим чудо није укидање, него само вшиим целима условљено моментано иревлађивање нижих закона вишима. а то превлађивање није без узрока, него се збива по вољи божанства , као његова виновника и регулатора. Па ипак тврди материјализам тај логички апсурд, кад каже, да се мајмун, дакле ниже организовано биће, сам собом у савршеније биће, па шта вшпе, чак у човека развио; а. при томе смишљају заступници те хипотезе такову сигурност у својим тврдњама, и таково детаљно знање у својим описима, као да су били непосредни гледаоци тих чудноватих метаморфоза Да наведемо пробе ради један пример: „Била је једна врсга мајмуна, која је из неког узрока напустила обичај, да се по дрвима пентра и да иде на све четир ноге. Пошто су се многе генерације трудиле, да се науче ићи на стражњим ногама, то ове мало по мало добише облик, који је новом начину живота им одговарао и постадоше садашње ноге. Сад, кад су мајмуни добили слободне предње ноге, или руке, нису требали вшне ни својих зуба, да њима воће беру, те се усљед тога помало скраћиваше њушка им, а лице им постајаше више усправним; а напредујући даље у том усавршавању, постаде им њихово кезење пријатним смешењем, а. цикање се помало усаврши до артикуларних гласова — и —- тако постаде првп човек". (Еатагк, „2оо1. рћНоа." 117, сљ.) — У опште је карактеристично, како се материјализам труди, да животињу у њеном нриродном цоложају преко мере узвиси и до човека усаврши; а човека на против. да недостојно ионизи и уираво са животињом сравни. Његовим представницима није доста

што поричу дух, а материју за т.о ираве господарем човека, него нам непрестано проповедају, да је човек управо животиња ,као што Фогт мисли и да он нема ничега пречег и бољег да ради, него да постане свесним свога мајмунског пор.екла! Па ипак још постоји и међу аустралским црнцем, који је мајмуну најсличнијн п међу орангом, чимпанзом, горплом, човеку најсличиијим мајмуннма, без обзира на духовни и религиозио-морални живот човеков, који је у овом нитању од велике важности, — тако грдна и битна разлика у погледу телесног састава и кроја лубање и формације мозга, да н сами застуиници материјалистичке хипотезе морају дозволити, да човек у телесном, анатомском погледу сачињава не само посебну врсшу, него чак засебну фамилију и ред. Тако славни ириродњак Хексли изјављује: г Разлике између лубање човека и мајмуна гориле су фактично грдне; свака поједина косг горилнна и.ма на себи знаке, по којима се може лако разликовати од сличних костију човека. Те анатомске разлике сигурно нам дају нрава, да увидимо, да човек сачињава посебну фамилију, која је од мајмуна одељена. " (Них!еу, ,.8(;е11ип§ с1еб Мепвсћеп 1п (1ег Ма1иг" стр. 80., 115.). Већ његов усправни ход, ко.ји је њему само природно својсгвен, одликује га од целога животпњског царсгва и показује. да је његово тело не нросто оруђе слепих нагона, него орган и стан слободнога духа. Особито се та разлика истиче у формацији руке и ноге: јер тек с муком и кратко време може мајмун ићи на стражњим ногама; али трчн, вере се, скаче на све четири. Слична разлика види се и у личном куту и у равномерном усавршењу чула у новека. Овом приликом не смемо заборавити ни оне познате природословне истине, да ни једна живошињска врста није тсрешла у другу, ниши може преИи,- а тим мање једна фамилија или ред. (Настаниће се.)

& О СМРТИ И ПОГРЕБУ ХРИСТОВУ. Историјско-егзегетично разлагање од "Бор^а Летића.

Божанствени човекољубац Исус Христос, Син Божји, којега данас слави цео образовани свет за свога спаситеља од душевне и телесне про-

иасти, жртвовао сс неумитној правди Пожјој за овај грешни свет. Он, који подиже толике државе из каоса порушеног Рима посред оне стра-