Srpski sion

вр. 19

стр. 315

За то се онај, који руководи напшм животом, и у.зноси на небо, да ио св. писму „приправи нам место" (Јов, 14. 2:) Али на што приирављати нам место на небу? Избранидима божјима на дан страшнога суда казаће се: „Ходите благословени ода мојега! нримите царство, које вам је приправљено од постања света (Мат. 25. 84:). Кад је дакле дарство божје избраницима ириправљено од постања гвета, то на што да се узноси на иебо Онај, који се промислом својим брине о нама, да нам тек сада приправи ме ста? Истина, да је божјим определењем приправљено нам место од постања света, но васнесењем тек Господњим то се определење испунило. Дом горњи спремљен је истина за нас пре свију векова али смо ми тај дом својим грешним животом за нас затворили. Спаситељ је сишао, да тражи и нађе кључа, којим ће то затворено небо отворити и нашао га је у страдањима својима и у крсту своме. А кад је нашао тај, за нас драгодени, кључ, похитао је радосно у небо, да нам њиме отвовори затворена рајска врата При растанку своме од нас изговорио нам је ове утешне речи: „идем, да вам приправим места" (Јов. 14. 2.). — 0! ко да нам даде крила, као у голуба, да полетимо и ми с њиме? Или зар не цриличи Хришћанину, да му се срце таком жељом распламти ? На што страдати у овој „плачној долини" ? Докле већ да лутамо по њој? За што да већ једном не достигнемо у милу отаџбину нашу? Но причекајте! Ви желите крила за летење за Христом. Па он их нам није ни одрекао, но треба да знате, какова су крила та. Унаиред знам, да их многи од вас жељно ишчекује; али се и бојим, да та иста крила другима не буду тешка и за летење незгодна. Да би дознали, какова су то крила треба за часак да се опоменемо оне Христове речи: „треба син чевечји да се узнесе" (Јов. 3. 14.) Овде се никако не разуме вазнесење Христово на небо, него вазнесење његово на крст. „Као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба син човечји да се подигне". Није била змија на небо узнета, већ подигнута на дрво; слично томе морало је бити вазнесење сина човечјега. Крст му дакле беше лествицом на небо. Ми до душе називамо смрт Господњу на крсту распећем, али он је ето

сам зсве вазнесењем. Није се он ужаснуо од крста, него се вољно узнео на њега, да се с њега узнесе на небо. „Смирио је себе ноставши послушан до саме смрти, смрти на крсту, за то Га је Бог узвисио" (Филиб. 2. 8, и 9.) Но каква би ипак то била утеха за нас, кад би се Он сам преселио у горње нределе, а нас оставио у овој плачној долини без икакве наде? Но шта ја рекох — без наде?! Та за нас је он сишао на земљу; за нас је примио на себе човечјн облик; за нас је страдао; за нас је распет на крсту; за нас се и на небо узнео! „И кад ја будем подигиут од земље, све ћу привући к себи" (Јов. 13. 32.). 0! да слатка и утешна гласа! Ти си, Господе, већ узнесен од земље, ево, готови смо и ми, привуци нас к себи Доврши дело, које ти је наручено, да нас прославиш славом, којом си ти нрослављен. Ко само да нам даде крила, као у голуба, да полетимо за тобом?! Казао сам наиред, да нам Он није одрекао дати крила тих; до нас само стоји, хоћемо ли их вољно примити и на њима летети хтети. Јер та крила нису никоја друга, већ она, на којима је он сам узлетео на небо — а то је крст. „Ко хоће да иде за мном, нека се одрече себе и узме крст свој и за мном иде" (I. 13. 23.) а на другом месту протумачено нам је. шта је управо крст: „Жногњни гко() Е/ ии иодо= ваетх иал1х внити ко цлрсткТе кожТб". Желнш ли дакле, Хришћанине, такова крила? И није ти могуће без њих узнети се на небо, када и сама реч божја на њих те упућује; када ни Господ није на другим крилима узнео се на небо. Видим, да би хтео у небо, али да ти је изабрати друга каква крила! Можда она, о којима говори псалмопевац? „Крила сребрна, што блистају златом" (пс. 67. стр. 14.) Хтео би зар да у сваком задовољству и весељу живот нроведеш, а после тога тек да се у небо иреселиш? Но не сумњај, Могу теби дана бити и сребрна крила, што блистају златом, како то истина божја даје разумети. Крила сребрна — то ти је чист и безгрешан живот, а заблистаће ти златом онда тек, ако њима и друге покријеш и друге доброчинетвом огрејеш. Да ли ти је нак могуће безгрешно живети, када се одаш сластима и страстима светским ? Је ли ти могуће блистати врлинама као