Srpski sion

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕВЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЈ1ИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. сл г.ллгослоиои светог синодл. ' 5ТЕДШ1К Протојереј Јован Јеремић.

власник: — Њ. Светост Српеки Патријарх Георгије. « п " |ТГ|ЈГ«"-| I т I и I и I .ТГ. ПУПТ7ПП. тИТГи . Ги иш. ... ■-«■■.. »Т» i мшшт; шш I ј ииичшиц.ц У Ср. Карловцима у недељу 18. јуна 1895.

ЧОВЕК ПРЕД ШОДЕРНОШ Н1УК0Ш И 1РИШТ.АНСК0Ш РЕЛИГИЈОШ. По нвмнчким и рускпм изворима прерадио Сава Теодоровиб, ирофесор п катпхета у кр. ве.т. реалци.

(Паставак). Знајући према напред наведеном, да животиње немају умне силе, коју видимо у човека, јер немају епособноети за стварање оп^их апстрактних појмова. на к>јима се оснпва свеколико л.удско умно знаље, — морамо се задивити, како Дарвин најуметиија дела животин.А тумачи инстинктима, нрпзнавајући, да се нпкако не оснивпју непосрсдно на умној епли; а кад се ради о иростим делима, онда се труди да их сведе на умну силу; ма да је много лакше самим нагонима тумачити проста уметна дела, него ли компликована, као н. пр. уметничко грађење саћа у кошницама, вештачке зграде и ходнике мрави и њихово иоступање са робовима и т. д. Но Дарвин се да како не усуђује да вештачке поелове сит-

них мрави и маленпх пчела приншпе неком грађевном плану, кога би те малене животињиде на основу умовања и тачног прорачуњавања изводпле, јер би се то противило не само здравом разуму, него н самим начелима неких нриродњака, који за уметније послове траже јачу умну силу, а за ову опет већу количину п развпјеио! т мозга. Па како онда. може нросте и незнатне послове ириписивати некој умној сили и радиности ? Најиосле занимљиво ће бити, да чујемо, како неки модерни учењаци тумаче гтстипкш животиња. Е. Келсћ, ослањајући се на \Уа11асе-а и Еегоу-а, тврди, да инстикт није ништа друго, него мишљење без еамосвеетп, или „песвесно мишљење" (1шђе\уиб81еб Беикси),