Srpski sion

„СРПС КИ с ион. ц

устима испонедати" Бога „три-једнога": на што нс би ми — к;н> веК .достојни хришКани" могли, хтоли и смсли и очима гледати, ма и „усил,еном л.удском маштом" изведени и представљени сној јединства са тројством код Божанских Лица? Кад нам веК — као „достојним Хрншћанима" — „три самоетална ЈЈица сједиљсна и спојена у једно ио суштаству савршено нераздељиво" — ум не вређа: зашто нам је онда као таковима — нкона иресв. Тројице са три лица на једној глави, — „страшна и одвратна", н за што нам она „очи боде"? У осталом, могу веровати и допустити, да јс међу вернима било, па и данас има таковпх, којима је икона преев. Тројице са трн лица на једној 1 'лави, допсга била и јесте .страшна н одвратна" и да им је „очи бола" и „бодс"; те да је црква — штедећи „очи* деце своје, и не хотећи „страшити" верне своје — могла и може закључити и решити, да уклони испред очију верних такову икону; — али да црква такову икону уклони иепред очију деце своје уираво и једино за то, што је такова икопа јеретичка: што је „суштина" те иконе лажпа_, што је „миеао" на тој икот. изражена и представљена ненравославна и љеном догматичком учењу противна, — 10га никако увидети, признати и донустити не могу. Разгледајмо мало „обичну" икопу пресв Тројице. „ у новозаветној цркви слика се на св. иконама не сам Бог по суштаству евојем, већ се сликају разни облици, у којима се он благоволео јављати људима у старом и новом завету. Тако Бог Отац слика се у облику старца, као Егг )(Ж денк<ии, као што се он јавио иророку Данилу ...; Сии Божји, који се ваи кггио од Духа свсто1а и Марије Деве, и за тим, који је постунно растао, док не достиже кх шшнд . . ., елика се у узрасту детиљем, д чачком, младићком, и у мушкој доби ; Ду\ свети, који јс сишао на Снаситсља по крштељу Његову тФ/КСММ.ИЛ 0Бр430(ИХ, мкш гол8кх . . . , слпка се у облику голуба " (Догмагика, стр. 75. нрим.) Истина, да ми ништа не грсшимо, на против добро чипимо, кад иресв. Тројицу, односно ноједина Лица Божанска представљамо и сликамо онако, и у оном видљивом облику, у којсм су се она л.удима јављала; — по с другс стране, строго узев, такова нкона пресв. Тројпце, нема

на есби пичсга догматичкога, шта више, стоји у опреци са догматичким учељем о пресв. Тројици. Догматика учи, да су три Лица Божанска спојена, сједиљена н „савршено нераздел.ива"; — на иконн су раздељена као „три лндивидуа". Догматнка учи, да су трн Лица Ножанска „савечна" (стр. 173.); јер ако је нрво Лице иресв. Тројице, Бог Отац „Еет^Ти джк/ии" ; алије и друго Лице, Бог Син рођен ..изх чрека" (Очева) ирежде ДЕННИЦК1 "; а треће Лице, Дух свети, ,.кх нача/гк", ј ош док ,,зе,илА к^к некидил1<1 и небстроенл: и тли кер^б кезднм — ношшнса к Е (1)(!> кодк1" — те ио томе ,није било времена, кад Отац не би био Оцем Сина и Производитељем св. Духа. као што није било времена, кад он није био Богом" (Догмат стр. 165.). Међу тим гледсћи на икону пресв. Тројице, и то обичну, ми о „еавечности" Божанских Лица ни мислити не можемо; јер - иекључујући св. Духа, односно голуба, о чијој старости судити и не можемо - обична икона преев. Тројице каже нам, да Син није Оцу „савечан". Па кад обична икона пресв. Тројица, које нема на себи ничега догматичкога, и која противуречи догматичком учељу о јединству, сједиљеноети, нераздељивости и савечности Божанских Лица, није неправославна, није јеретичка, од куда је онда неправославна и јеретичка икопа иреов. Тројице са три лица на једној глави, .која одговара — а начином, који је г људској машти" доступан — догматичком учељу о јединству, као и о тројству, о сједиљености, нераздел.ивости и еавечности Божанских Лица? Пођимо сад даље. Г. Р. вели да „но учељу (момс и уредника „Бранича") св. Тројица изгледа, да су па једном тслу и 1лави три лица; по љиховом учен.у не само да је Бог Отац и Бог Сип у слици човечијој, ве!> и сам св. Дух изгледа као човек с носом, два ока, устима, брадом. косом п телом". Даклс : пкопа пресв. Тројице са три лица на једној глави неиравославна је, јеретичка је с тога, што је на љој н св. Дух нредстављен „у слици човсчијој". Пресв. Тројица кс може се представљати па икони у виду човека са три Лица на једној глави с тога, што се Дух свети нс слика и сликати не смс „као човек с носом, два ока, устима, брадом косом и телом". А кад би се Дух светп слик;.о и сликати смео „у слици човечијој", — изгледа, да би тада I и г. Р. допустио и доиустити хтсо, да сс пресв.