Srpski sion

НЕДЕЉН0 ЛИСТ ЗА ЦРКБЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОШНЕ ПОТРЕБЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОИОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИВОДА. власшк: " уредннк: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије. Протојереј Јован Јеремић. У Ср. Карловцима у недељу 5. новембра 1895.

Продаја земљишта манасти; II. Интерес манастира Беочина, а према томе: интерес народно-црквених добара налагао је иродају манастирске беочинске каје. Том продајом, дакле, очуван је интерес тога манастира, и по томе: интерес народно-дрквених добара. Но пнтање је, да ли није изведењем те продаје поврефена нагаа автономија, односно њезине установе, којима се одређује авгономна надлежност за таку продају? „Строго узевши", као штоје иризнао и сам преузв. кр. уг. министар нредседник, повреда .је та учпљена, јер упитну продају није одобрпо наш народно-црквени сабор, а по саборском устројетву имао ју је нредходно одобрити. 'Гу -повреду је установио и нагласио и саборски одбор односном оградом у закључку своме, којим је узео на знање свршен чин те продаје. Према" томе, сви ми — као и опозицијона журналистика наша — видимо у упитној про-

I Беочина, назване — каје. даји повреду автономије, односно надлежностп нашег сабора у иитању те продаје. Али ипак има међу нама разлир;е у томе, што ми хоћемо да ту повреду испитамо и да јо.ј разлоге и узроке пронађемо, а неки то неће; што ми држимо, да је саборски одбор сасвим онортуно и коректније радио кад је донео односни свој закључак после превишње потврде упитне купопродаје, него да је против исте ремонстрирао и да ју није узео на знање. Наиредје изложена процедура, коју јеупитна продаја манастирске каје пролазила. Нознато је, да су исту одобравале трн уираве и братства манастира Беочина и да је уговор те продаје одобрила и првостепена автономна власт, архидијецезални административни одбор. Познато је, да је ту продају као пробитачну и за манастир корисну признао саборски одбор пре сабора 1892, г. и после овога сабора у својим закључцима, а на основу вештачког мнења и