Srpski sion

вр. 3

идолопоклонетвом и неана.бошком лажи завести дао . . . Тако су Јудеји мислили, да је Бог — п.ихов само, а ие и оеталих народа; да се Богу клањати ва.ва само у љиховој обећаној земљи и на извјесним мјестима само; но науци Исуса Христа, Бог је Отац свију народа и свију нлемена земних, и ЈБему се ваља клап.ати свуда, па сваком мјесту; свагда, у свако доба. Јудеји су очекивали у лицу обећанога Спаситеља, цара, који ће да завојује и зарати се са свима њих ради и све да покори под њихову власт, а Спаситељ наш, Исус Христос, учи, да царство његово није од овога свијета, по царство вјечно, духовно. царство иетине, која ослобађа од ига и јарма грјеховнога. Јудеји су били приковани за обредни свој закон, а данас Риђепи, Спаситељ наш, дође, да подзаконнк1\х искВпитх, да их ослободи од закона тога и научи клањати се Богу — духом и истином. Јудеји су л>убили оне, који су њих љубили, а нарочито свпје саплеменике: а данае Рођени, Снасител, наш учи: лнгвитс краги кашА —љубите и иенријатеље своје. . . Колика промјеиа. љубазни моји! Ле ли чудо. дакле, што се радујемо дапас ми, што и анђели поју, пастири славе, а с њим и небо и земља, васиона сва? Не, није то чудо, наравно је то. Душа наша онаква, какву је дао нама Бог, тежн праизвору свом, истини иајчистијој, вјечној. На том духа нашега својству суштаственом, оснива се могућност науке људске, и ова није ниигга друго, до ли но правилу неком сређена збирка опога, што се радило и онога што се постигло у иравцу, да се дозна истипа и да се иа тој истиии утврди закон за разне и преразличите одпошаје живота човјечјега. А слобода? Коме од свјесиих, разумних суштастава Божјих, пије мила слобзда златпа и и.ена сласт; гдје је тај, што пе уздише и не чезне за њом?! За њом уздишу: учепи и неучени, богати и сироманши За слободу златну бије се бојак љути и мачем и пером, и тешком тоиузииом и громком ријечи . . Слобода као и исгина |»ађа се са духом

Стр. 35

човјечјим; и слободи је као и истини у Богу, као у најсавршенијем бићу, и извор и крајња цијеЛ) . . . Јест, л>убл,ени моји, и истина и слобода једнако годе и миле се души људској ! С тога данас и јеет толика радост у свијету христијанском. јер је данас заејало, нослије дуге црне ноћи, небесна, ие заходима свјетлост Истгте и правде, истините слободе, водећи нас из смрти у живот вјечни, у ком нема, као међу нама што има, болести ни печали ни уздисања. Ну да та радост наша, свенародна, не буде кратка вијека, од данас на ејутра, но стална и трајна, да она буде свједоџба несумњива, да нас је свјетлост истнне Божје заиста проевијетлила, шоилина љубави Божје заиста ослободила ропства нашега нашим рођепим злим навикама и гадним етрастима, треба да нам је свуда, и у цркви и у школи и у друштву и у кући српској, вавијек , и кад лијежемо на почииак и кад се дижемо № шдра и сна, да се приватимо посла свога свакидашњега, када иолазимо па пут и с пута се враћамо, треба, вељу, свуда и свађе да нам је пред очима мила слика Сиаситеља нашега, да нам је Он и Његова евета паука звијезда водилкца, на иуту нашега рада и живота, пајмилнји разговор наш, како би се сјеме свете исшине и иравде Његове уцијепило у срце и у душу свакога и свију нас. јер еамо то сјеме може дониЈети илода жел.енога. плода златне слободе у осјећајима и мислима. жељама и тежњама нашим. у молитви и дјелима нашим, која воде у задовољни и срећии живот овога, а блажен оиога свијета и вијека Како је, љубазии моји, угодан боравак у храму Божјем, када на недјељној, празничиој или светитељској служби Божјој гледамо, како је све, само нгго је могло, и сгаро и младо и мушко и женско, богато и сиромашно, знатно и незнатно, преисиунило кућу Божју, нригиуло главу иа молитву и благослов свеги, да окријепљено благодатију Духа светога нреда се и онет нослу и судбини својбј. Срце се од милина растапа, слушајући лијепо пјепије школске дјеце, како се из оустх лмаджеца слави и хвали, но.је и иреузноеи бескрајпа благост

дСРЦСКИ СИОН."