Srpski sion

Стр. 124

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 8.

Па каку ће цену имати она тада? Вн би молили избављење од болести или искушења, и молба ваша тога часа би се испунила; страдање и зло иобегло би као сенке, и на вашем рапавом путу ишчезле би јаруге п беде. Тек што би се у вас јавила кака жеља а она се већ испунила. Но зар ви не иредвиђате, да би тада свм захтевали бити хришћанима, као ви; да би сви, као ви, волели се молити. Из љубави ? Не, већ из пуке користи, јер ко да се не моли том Богу, који одговара тога часа на позив п грли своје избранике брзим и видљивим штићењем ! Ходите, користољубиви, ириђите брзи посматрачи угодности н интереса, клеквите! вама ирииада награда на небу, а у очекнвању њеном је сва срећа на земљи. Нема бољег од жалости, зла и лишења! Јест, ви бн желили то, али Бог није хтео. Он никад не обећаваше вернима видљиво избављење, него је рекао, да ће они сшрадати сад двојином, — п као људи и као хришћани (види 2 Тим. III. 12) По изгледу, Он је њих оставио нриликама, и ничим их не одликује од осталих смртних. Угњетени, као и други, они често, шта више више него други, страдају и умиру. Но под том видљивом несрећом осећају он-и божју десницу. Онн сигурно иду, озарени вером, и нод том суровом дисцишшном исказује се највеће и најлепше на земљи : љубав, која служи Богу не тражећи ништа за себе, љубав, која посвећЈде Богу своју срећу, споко ство, радост и долази до највећег одрпцања. Сурова нровалија ! Болесно васпитање ! Но зато под таким утецајем се увек бол^е научи распознавати утецај божје љубавн. Испочетка нам изгледаше, да су молитве наше неплодне, да их Бог не слуша. Затим смо дозналн, да нх слуша на Свој начин, не тако као што смо ми себи ирестављали, и. да нам он спреми нешто лепше, него што смо мп тражили. 0, браћо моја! Ви, којима је Бог дао у део сиромапггво, п ви, који знате, нгга вреди свакодневнп залогај хлеба, не би ли страдали, кад би вам младић какав притпао с наивним новерењем и замолио од вас тако што, што би он набавио тек помоћу особитих средстава. Зашто да он нема, што имају многи други ? Зашто та жестока мисао о неједнакости требаше тако рано да охлади његово срце? Ви би може бити могли њему то уступити, но учинпвши били бисте слаби и ништавни, јер, наслађујући његово

срце, угађали би његову канрицу, развили би у њему жељу и приготовили би га рђаво на животну борбу. И ви откажете њему, не гледећн на његово огорчење и раздражење, којс ће удалити његово срце од вас. Тако и с нама постуна Бог. Под његовим видљивим и несхватљивим за нас ћутањем скрива се воља света и очинска, која хоће да нас спреми за небо. Не говорите више, да је ваша молитва остала без иоследица. Она је утецала, но не као што сте ви хтели. Она је прибавила вама и онима, које љубите, благослов бољи за њих и за вас, него што сте мислили. Вн сте сањали о срећп земаљској, Бог вам је дао другп венац; вп сте хтели избављење, Бог вам је нослао страдање, које вас је осветило п очистило Ма како било, дошла ваша молитва до Бога: видљиво илн невидљиво, главно је да сте добили одговор на њу. А кад сазнате, нре или после, тај одговор, ви ћете благосиљати вашу верност и уздање у Бога. Амин.

„Талита куми!"*) Громко се разлежу гласови но Јеврејским Зборницама. у Палестини. Појавио се човек из Галилеје, који чуда твори Узбуњени Свештеници и Левиги снремају се, да једпом за свагда стаиу на пут НазареЛанину, чија Проиоведања заљуљаше ступове Јерусалимска Храма. Народ се ускомешао. Глае о чудима, што их је до овога дана починио, летео је, од уста до уста, муњевитом брзином, па се, као море, прели лреко Самарије и ноче занљускивати о зидове Давндова Храма, у Јерусалиму. Народ је у Назарећанину гледао Пророка Исцелитеља, Свенггеници и Левити, човека, који је дошао ме1>у Играиљћане, да обори Законе Праотаца, да поруши Храмове и створи перед у Изабраноме Народу. „Он хули на Веру Ираотаца!"* узвикиваху у Зборници Јерусалимској. — Он исцелује! — чу се неки глас, и Зборница се узру.ја. „Ко је тај нгго рече да исцелује?" „Нека изађе па средину! — Нека нам то још једном каже и потврди! - ' Свештеници и остали тумачи Талмуда, који седеше па евојим клунама у Зборници, *) Халдејски, значи: Дсвојко, устани !