Srpski sion

Стр. 140.

„СРПСКИ СИОН."

твоји к Њој долазили), јер нема ко (или је данас ријетко ко) да по њима ходи (Нлач 1, 4), дјеца Њезина одоше у рожтво, отејој се сва љепота Љезина (Плач 1, 5. 6). У срцу Њезином пламти љубав, али мало је кога да му је поклони. У устима Њезиним борави ријеч материнеке поуке. али мало је кога да је слуша. У путиру ЕБезином има причести, али мало је кога да је прими! Имате ли разлога за оваково ружно поступање? Ммате. А какви су? То вам је лијеио разјаснио у ирошле три недјеље једаи други брат мој, а зар биће у слиједеће недјеље још времена да разлоге те исиитујемо. Засад је доста да знамо како стојимо сирам задужнпце, коју нам Црква нагпа данас пред очи ставља и на суд износи. Па да свршимо започети обрачун с Њоме. Но како ? Да ли да збрајамо дугове своје? Немојмо Дуг је њихов низ, безакоња наша многа су и велика су, превршила су главу нашу и као тешко бреме притискују нас (Псал. 37, 5), безбројна су, више их је него косе на глави нашој ( Псал. 39, 13), на ако их почнемо збрајати и Господ иогледа на њих, ко Ке тада остати неосуђен (Псал 129, 3)? Тешко нама! Па шта, зар сад да очајавамо ? Не. Зар ие знамо да је у Госиода — па и у Невјесте Његове — милост и да је у Њега много избављење и да&е Он избавити пас од свију. безакоња наших (Псал. 129, 6), само ако се ми обратимо, признамо и иокајемо (Лука 15, 11 и даље. Псал. 31, 5). Он, који нам дозивље : пјчидите иста' жимса , који нас зове па суд, Оп нам исти одмах и обећава, да ће и најцрње гријехе иапте обијелити (Исаија 1, 18)! Обратимо се Њему, најсветијем Женику Цркве паше изавапимо Му: сог^пннш наши^х ^бкописаије раздери Х јпјсте Поже, и сидси иасх (Троиар на шестом часу)! Ти Сиаситељу, раздери н овај сиисак великих гријехова наших ! Ти пас спаси, да будемо опет Твоји! Амин!

Основни принцип римског католицизма. — Н. Бјељајев. (Наставак) Такова је опћа схема, употребљена за Јсарактеристику католицизма при претпос-тавци, да су се особнне те системе образовале под утецајем пелагијаиских иачела. Да се оцене поједине тачке, које се тичу учења о првобитиом стању и последицама грешнога иада, а делимично и о добрим делима, та схема има неоспоран и велик значај. Али игго се тиче опће зграде католнчке вероиеповедне системе п целине њених особина, остало би много у католицизму неравумљиво, кад би се иризнало, да је основни прннции католицизма' нозајмлЈеи од пелагијанаца. А напори, да се објасни цела система католицизма помоћу нелагијанских сти хија, што се у њој налазе, неизбежно воде до извенггаченнх . нретпоставака, те се пре може устаиовити дијалектична свеза између католицизма и нелагијансгва. него логична. Немачки научењацп новијег времона карактеришу католпцнзам као веролсноведну систему најгруб-кег објективпзма и налазе основну црту његову у чисто спољашњем схватању хришћансгва. Таково гледпште на католицизам веома нотанко разви а Гг. КеЛГ у своме делу: „Бег Сг1аиће с1ег КЈгсћеп шн1 К1гсћепраг1е1еи паећ §е1иеш СгехзЈ «пг! 1ппегеш 2ибатшепћап§' §§. 9. 45, Ва§е1. 1875. Од руских писаца је на сличан начии карактерисао вероисповедну систему католицизма блажеие иамети архвмаидрит, а после епискои Хрисант у својој монографији: „Карактер протестан гства и његово историјско развиће. Свеска нрвп. Петроград 1868." Оба сиомеиута иисца, н 1-:емачкп и руски, разгледајући иоједине тачке у системи католицизма, с великом их вештииом своде на једнз гледиште и свуда указу.ју на. једну карактерну црту, коју нреосвећени Хрисант назива „чисго снољашњим, објсктивиим гледиштем на хришћанство",*) а Рајф одр:'ђује као ,.АибвегНсћкеИб§е181." Исту карактериотику католицизма налазимо у разним чланцима, који су штампани у руским духовним перијодичннм издањима. Најзнатнији од тих чланака мма натпис: „Карактер православл.а, јшмског католиштва и протестантсгва". Написао га је ирофесор нетро*) А. Хрнсант. Кпрактер иротестмнства, етр. 7. Нетроград. 1868.