Srpski sion

Стр. 474

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 29.

Нису ли у прослављању мплениумскоме срнске школе учествовале сходно наређељу своје епарх. школске властп, то су се онда онп којп тпма школама на челу стоје, о наређење огрешплп, п у томе случају позвата је школска област да себи задовољштину п својнм наређењима респекта прибави. Но како је та свечаност у срн. школама нрослављена слободни смо под А приложити званпчну сведоџбу високопреосвећеиог изабраног енископа вршачког г. Гаврила Змејановића, т које вадпмо ова значајнија жеста: „Свечаиост је у декоративном погледу свакога прпсутнога у нуној мери задовољила, јер не само да су слике њихових Величанстава окићене биле, него су и зпдовп украшени бплп цвећем и зелепилом; у школским зградама нагаао сам много срп грађанства, а школска су деца са учптељским збором у пуном броју и свечаном руву присутни били; све декламације држане су у патрнјотском духу п учитељ Макса Пантелић обрадио је у своме свечаноме говору један одсек угарске хпсторије, све је то мене тако задовољпло, да сам учитељскоме збору на лицу места изјавио моју топлу благодарност за овако лепу евечаност." ГГо томе се дакле јасно као сунце видп, да је нрослава хиљадугодишњице у срп школама најсвечаннје текла, да је дакле извештај држ. шк. надзорнпка неиснраван п да су према томе неоправдане п конз.еквенције тог извештаја, које су у нредлогу уиравнога одбора и закључку репрезентантске вечине огледају. Званична ова сведоџба високопреч. г. епископа Змејановића твори према непотпуним н ничим непоткрепљеним назорима п пзвештају држ. шк. надзорника шдиун доказ, те се доказна моћ овој сведоџби не бп могла одрпцати а да се не одриче лојалност и верност ттрема домовини и краљу једпом јавном чинбенику, једном члану државнога законодавства, који је као такав у руке Њ. Всличанства нашег шремилостивог краља присегу положио. Пошто смо и досада већ ненобитно доказали, да је ингеренција варошког Јправног одбора, која се као у горепозваном предлогу огледа, већ обзиром на законски положај конфееијоних школа скроз неуместна и без евакога правнога основа; пошто смо надаље непобптно доказали, да је миленијска свечаност у нашим вероисноведним школама по прописаном н предходно предпостављеном школском влашћу потврђеном нрограму текла, слободни смо још за бољу илустрацију • тога неумеснога поступка позватн се на наредбу влсоког министарства за богочаст п јавну наетаву од год. 1892 бр. 23,419/ех 1896 по којој уиравни одбор чак н ако вероисно-

ведне школе законским прописима не одговарају не може те гаколе затворити, иа дакле ни на промену њиховог карактера то смерајући предлог учинити, већ пм једино у властп стоји те гаколе, односно управу истих опоменути. Ова наредба гласи: „НИ&1екеге1;1 18ко1ака1, ћа а/ок аИароЈа а ^бгуепуиек ше§' пет Ме1, а кбг^аг^ак! ђ12оЉа,§' пет гагка^ја ђе, ћапет агок е11еп а Мјгуепуев те§'ји1е8 уеепс1б аШаћпагавђа." Полазећи са начела, да ако су крпве предпоставке, криве морају бпти и закључци услобођујемо се мало из ближе расветлитп ностунак држ. школског надзорнпка при ислеђењу „тешког кримена" који вероисповедне школе наше терете. Па како је држ. шк. надзорннк то ислеђење обавио? Је лп оа у споразуму са епарх. школским одбором поступио ? Је ли унрава вршачких школа нре свега и у смислу важећег поступка позвана на очитовање или оправдање ? На нашу жалост морамо констатовати, да све ово није учињено, већ је држ. надзорнпк самовластно, једпострано, без знања епарх. властп, и смемо тврдити, кришом, испптпвао једнога нашега учитеља о догађајпма при миленијској све чаности, без -да су преслушсши они, који тима школама рукују и расиолажу, п без да је по про пису записнпк састављен п т. д. Пак, питамо мп, може лп се на основу оваквог извиђаја донетп велеважан закључак. који ремети сав досадањи ред, који стигматизује један читав, заслугама за ову домовину овенчанп народ, нелојалним и непатријотичнпм. Ако и јесу уиравнп одбор и већпна градске репрезентације на основу неподпуног п нетемељитог извештаја држгак. иадзорника преломпли гагап над нами и над нашим школама, то се ми уздамо у мудрост високога минпстарства и у прокушану нравдољубивост највише управне области, да ће оно о чнтавоме догађају много ладније судити и закључак. већине због недостатка свакога супетрата, а и иначе због наведених формалнпх мана, укннути и благонаклоно одредити, да се нашим вероисповедним школама до сада нружено издржавање и надаље без свакога приговора у течај ставити има. У осталом мп смо из најпозЈ*данијег извора дозналп, да је епархијска школска власт спонтано већ наредила пстрагу протнв местног гак. одбора, која ће показати, чпјој немарносги нма се ириписатп, да на срп. гак. зграде нпје изтакнута била угарска застава. х4.ко је дакле когод — јер овде могу сако особе криве бити, а не само пнституцнја — згрегаио, тога ће епархијска школска власт казнпти. Прелазећп сада па материјалну страну закључка