Srpski sion

В р . 31

В СРПСКИ СИОН."

С тр . 511.

љене васељенске цркве првих векова и васељенских сабора, и признају други тезис Луцернског конгреса као потпунце православан, „јер он ништа више не говори, осим онога, што нримамо сви ми православни цркава но нринципу Викентија Лиринског", А ако Атпнске полемисте, заборавивши у жару своје полемике на сва правила умерености, држе, да само они правилно мисле, а да су сви остали у заблуди, а уз то за руске нристалице веле, да су „неучени, варвари, Скити или панславистичке политике руске", — то очевидно не само да не повећава тежину њихових навода, него напротив ноказује, откуда се и започела иолемика и какав смисао има. У сваком случају такова претпоставка у полемици не говори ни најмање у корист објективности нолемиста . .. Ако би још остало ма и најмање сумње односно тога, да су други тезис Луцернског конгреса неправилно разумела два Атинс-ка богослова, то су те сумње нотпуно разбили сами Старокатолици у своме „Међународном богословском журналу", у коме, одговарајући својим тужитељнма, јасно и отворено говоре, да „иод појединим црквама у другом тезису разумеју оне цркве, које се ослањају на учење старе цркве нрвих осам векова, наиме оне цркве истока п запада, пгго мисле нравославно". Тако у XII свесци журнала (стр 834) у своме одговору велз, да је „други тезис, донесен на Луцернском конгресу, искварен у Атини у том смислу, као да он означзде, да старокатолички богослови сматрају за догмат само оно, што је оиће код нравославних, западних и протестан.ата, и да на том основу хоће да установе неко онће еједињење свих, по коме се онда догматичка учења, која нису свима заједничка, него која се признају у овој или оној појединој цркви, морају сматрати за слободна по суду свакога. Таково тумачење тога нашег тезиса је неправнлно — „птвуег^апсШсћ". Наши догмати — настављају — почивају на основи старе нераздељене цркве и у свему битном се потпуно слажу с догматиком православних" (834). Затим на другом месту, одговарајући својим противницима, Старокатолици веле, да они исповедају догмате васељенске цркве и примају седам васељенских сабора, пристајући уз критеријум Викентија Лиринског, да, је догмат оно у пјто су веровали свагда, св}'да и свп. Иоједине православне цркве истока н запада (под

последњима се разумевају Старокатолици као они, који мисле православно) исповедају исту веру и признају исте старе непреложне догмате" (ХП, 774). Један од француских вођа Старокатолицизма, Мишо, у истом журналу (XII, 712) вели: „ви питате, шта ми разумемо под појединим црквама"? одговор: „ми разумемо оне поједине цркве, које чине васељенску цркву, које су иравославне (ди'е11е8 воп! огЉо^охев), које чувају Православље васељенске цркве, јер два православља не постоје. С тога је разумљиво, да кад се каква му драго поједина црква одели од васељенске или буде од ње одлучена, као јеретичка, она престаје бити и сматрати се православном и њена сведочанства већ више нису иотребна за устав исиоведања васељенске цркве". На тај начин и из те изјаве Мишо-а јасно је, да се лутеранска, калвинска, папска и све друге цркве, нанустивши учење васељенске цркве, не могу убројати у оне поједине цркве, о којима се говори у другом тезису Луцернског конгреса. То би требало да имају у виду атинг;ки противници Сгарокатолика. Други орган старокатолика (КаЉоШш, што излази у Берну. у своме броју од 13. јула 1895 год., на стр. 222. такође одбија тумачење дотичног тезиса од стране Атинских богослова, као несноразум. „Под појединим, вели, црквама, чија сведочанства састављају васељенско предање, разумемо оне, које су чланови васељенске цркве и које су сагласне с црквом васељенском". У XIII свесци „Ме1јународног журнала" (стр. 175) онет се понавља, да Старокатолици никада нису мислили оснивати неку нову цркву, чија би се вера састојала из веома малог броја верских чланова, заједничких иравославној, римско-католичкој и протестантској цркви. Старокатолици хоће само, да неизменљиво остану верни вери старе васељенске католичке цркве. Све је то тако јасно, да се човек само мора дивити, на који се начин могло појавити тако чудновато тумачење дотичног тезиса Луцернског конгреса. Мислимо, да се из овога, што смо рекли, доста јасно види колико је била неправедна полемика, коју споменута два богослова нокренуше против Старокатолицизма. Повод тој нолемици беше криво тумачење другог тезиса Луцернског конгреса; а таково тумачење могуће је само онда, кад се не зна добро немачки језик и кад се не ће да пази на основне принципе Старокатолицизма, које су они тако