Srpski sion

Г >р. 31

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 513.

наводио иоставку, која је тамо израђена по иницијативи проф. И. Т. Ооињина. а која гласи: „При свима покушајима и нреговорима међу члановима источне и западне цркве о у.једињењу само онда има наде. да- ће се доћи до каквог му драго практичног резултата, ако су с обе стране вољни шврашгши се базису старе параздељсме цркве• Стога је само тада могуће сиремити догматичко-дрквени сноразум пзмеђу две сродне цркве, ако се с обе сшрапе само авшоришеш и предања сшаре васељенске цркве буду признали за основу и кришеријум системе учења, обавезпе за цео хриш^ански свеш. То је гледиште нри расправљању тачака, у којима се цркве не слажу, тим нриродније за представнике источних цркава, што сама источна црква назива себе нравославном наиме стога, што држи да је њено учење завршено уредбама седам васељенских сабора и учењем старих црквених отаца, који се слажу с тим саборима, да је за увек неприкосновено. Ако ми стога у касније време, у неријоду после раздељења цркава или у новијој богословској књижевности истока, или у заиадној схоластици налазпмо пешто таково, што се може сматрати даљим развитком и ту. мачењем ирошлог уопће, признатог учења цркве, ма да се и не сме то касније учење игнорисати, ипак се не с-ме ни сматрати, да је у томе ' смислу обавезно као гледиште примљено и утврђено од пређашње нераздељене цркве." 1 У истом извештајј проф. Росис наводи затим сличне изјаве Делингерове, архим. Анасгасиадиса и протопресв. Ј. Л. Јанишева. Тако је на конференцији он примао тај тезис заједно с другим представницима правоелавне источне цркве, те је тпм чудновати;е, што је прошле године тако нагло сврнуо стога земљишта и повео оштру нолемпку против Старокатолицизма, стављајући му сасвим друге захтеве. Када узмемо у обзир све те необпчне иојаве у нолемици Росиса и његова друга, не треба се чудити, што су њени резултати били лабави п нестални. Не гледећи на то, што је она уснела да утиче на иокојног атпнског митрополита Германа, а преко њега као нредседника и на цео св. синод, који се баш под тим утецајем латио чак оштрих мера против 1 Вид. Бр. 15. „1п1огиа1. Шео1. Кеуце" ва јуди-еепт. о. г. етр. 625.

једног нристалице Старокатолицизма, довољно је било дотаћи је само озбиљном критичком анализом, иа да се сва иодигнута зграда сруши. 0 томе налазимо интересантних података у листу „'Зсгаа" од 9. марта ове године. Тамо се наиме јавља, да је св. синод ове године, сазнавши колико је неумесна и неоснована нолемика, коју покренуше два атинска богослова нротив Старокатолицизма, решио да укине одредбу нрошлогодишњег синода. Наиме синод је умолио министарство народне просвете, да пријаву послану прошле године, у којој се тражило да министарсгво не потврди избор Филипа Панадопула на катедру практичног богословља, што овај исказује јеретичке мисли, наиме што симпатише са Старокатолицизмом, не сматра као тужбу против именованог богослова. Али учинивши ту битну поправку, св. синод .је пошао још даље и донео другу поставку, да би се оградио од нехотичних погрешака. Пошто је журнал „Свештени Савез - ' (Тгрод ЗбубеаЈлод) који је излазио иод заштитом покојног атинског митрополита Германа,. често нонављао, да је он званични орган грчке цркве и св. синода, то се давала особита важвосг назорима на његовим страницама, као изразу назора саме цркве, и давао је свима новода да мисле, да је он најтачнији тумач мисли св. синода. Ради тога се и сва неправедна и у свима одношајима некорисна борба тога журнала нротив Старокатолицизма и богослова, који са њим симиатишу, сматрала како у самој Грчкој, тако и у Немачкој, Швајцарској и Русији као израз мисли св. синода грчке цркве. Св. синод је исправио и тај неспоразум, и у другој својој тачци у томе питању изјавио ј-е, да св. сииод не прима на себе одговорноети за чланке, написане против Старокатолика, и да се ни „један од дневних и перијодичних грчких издања не може сматрати као тумач мисли синода грчке цркве." Обе су точке врло симпатично примили и грчка штампа и јавно мњење. Благодарећи њима, сад се друштво остободило од веома незгодне заблуде, јер је мислило, да су нолемисте заиста тумачили лично расположење грчке цркве, кад су нодигли читаву хајку иротив Старокатолицизма на странидама тобоже званичног органа св синода. Међутим се показало, да њихова иолемика нема ничег заједннчког са назорима св. синода и потиче из њиховог чисто