Srpski sion

Б р . 35.

„СРПСКИ СИОН."

стр. 581.

ско једипство, што ми у најобичнијем смислу и у опће ,.државом" аовемо. Према томе било би са свим излиишо и бесмислено, тражити први праузрок држава у твеспици; оне су са свим онћа. нрироднонеопходна појава,. излив од самога Бога, ус г гановл>еног природног поретка; да пак у овој друштвеној вези мора бити међу члановима, који заповедају и који слушају, ако се хоће да постигне нељ самога друштва, о томе је већ папред речено. Али пошто се рго§ге8виз Јп тГшИит пе да замислитн, то се-мора било пре било касније ова веза и нотчии.еност људских од ношаја зауставити и ирестати код нечег врховног, што над собом не може имати ништа вишв и савршенијв осим Бога, пошто је тамо, где се ово релатизно највише постигне, веза тиме закл.учена и крунисана, држава са свим готова, господар, као пре ставник највише власти, самим божанским поретком даровап. 1 Нехисторијски и нефилозофски према томе било би, допустити постанак државе у опЛе својевољним нристанком већипе, која је онда из своје средине нренела на једног или више њих власт уирављања, као што тврди енглески сензуалнста Нођђев и Францески еициклопедиста Ж. Русо о свом делу „соп1га1 зоиа1 1 '. У том случају би, са свим јасио, била вол,а народа одиосно државе извор, како свих закона, тако свих нрава и слободе и ни један члан државне заједнице неби се устезао од снровађања и иајиенраведиијих закона и најбруталиијег сметања у државној унрави; онда би био поглавица земље у истини не но божјој милости него једино по вољи народа, који би био у нраву да по милој вољи мења свог владара. Тада би ступила, иа место објективпости и нравичног респектовања оправдаиих захтева и потреба свих чланова, крајња и безобзирна тираиија у закључцима већине закоиодавпог тела, што би било управо убиство свога личног нрава и личие слободе. Дакле је са свим ноњатно, како је штетна и оиасна једна така теорија по опће добро и како је она уираво сигурно огњиште пепреетаних социјалних и поли1 Рим. 13. 1. - 2 Јов. 19. 11. 1 Срав. 1 ј . у . На11ег, Еев^аиг. (1ег 8^аа18\У188еа8сћаЛ.

тичких немира и револуционариих катастроФа, те но томе не треба ништа да нам је чудно, ако је, како нам историја показује, баш познати поборник ове иауке у Францеској био једап од интелектуалних главиих покретача оне крваве револуције у овој земљи. А зар још не побуђује правог Хришћанина на верност п љубав ггрема отачбипи и домовини тек иример самога Христа Спаситеља, а не мање и његових атстола као и ХришЛана из ирвих и потоњих векова ? Господ иаш Исус Христос, како нам св. писмо казује, испунио је најсавесиије и најтачније законе оне земље, у којој се оваплотио и родио, у колико нису противуречили светој вољи Његовог Оца небеског, и ма да је својом божаиском љубављу пригрлио све људе и дошао на земљу да спасе цело човечаиство, ипак је он ноклонио ову љубав парочито оном иароду, из кога је по божанском обећању имао произићи и у њему се по телу родити. Тако нлаче нрп погледу на ноквареност Јерусалимеког града и при номисли па страпшу предстојећу му судбу 1 , тако шаље учеиике своје нрво изгубљеним овцама дома Израиљева 2 , што је и о себи иа другом месту рекао. 1 А какав светао и величанствен пример иодапичке верности нружаху аиосшоли као и ирви Хришћани, сведочи нам повесница. Они се покораваху и иезнабожачким властима вољно и радо, у колико ова нокорност бејаше у свези са вшпом божаиском заповеђу, па се ии у сама времена пајсвиреиијег тлачења и тираније не лаћаху средства за какав активаи отпор и побупу, него се задовољаваху, упозоравајући иа ону аностолску реч: „Богу се мора више покоравати иего л.удима"' 2 , само тиме, што од своје страие пе доприиашаху да се иеираведпе наредбе извршују. Тако су се, као што вели Тертулијан, „сваки даи молили Богу за исте цареве, који су их сваки дап кип.плн и мучили, тако принашаху бескрвпу жртву за истога цара, који је сваки дан нролевао крв браће њихове 3 То су у кратко најважнији разлози и узроци, који побућују Хришћанина на вер1 Лук 19. 41. — 2 Мат. 10. 7 1 Мат 15. 23. — 2 Дел. 4. 19. 8 Тертул. ас! 8сар. п.