Srpski sion

ЕЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО - ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАВОСЈ1АВНЕ МИТРОПОЈ1ИЈЕ КА.РЈ10ВАЧКЕ. СА ВЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА

вллсник: Њ. Светоет Српски Патријарх Георгије.

И!)П''''' Ш " .1

уредник: Протојереј Јован Јеремић. ч■ чм III| Г|Iц |к1111111т јТ ГП

У Ср. Карловцима у недељу 8. децембра 1896.

ЗВАНИЧНИ ДЕО. Рукополагања. Његова Светост, Архиеиископ и Митроттолит карловачки. Патријарх сршки Георгије Ђраиковић, благоизволео је дана 6. (18.) децембра о. г. рукоположити јерођакона манаетира Врдпика Саву Бороцког за пресвитера, а свршеног богослова и ностављеног адмпиистратора парохије у Сибачу Стевана Јовановића за ђакона; а 7. (19.) децембра истог ђакопа рукоположити за презвитера, а свршеног богослова и постављеног личног помоћника пароху вуковарском Светислава Станисављевића за ђакона. Окружница Архидијецезалне Конзиоторије од 19. новембра (1. децембра) 1896, бр. аЛК. 802/557 ех 1896., у погледу женидбеног навештизања угарских припадника. Ас1 К 802/557 ех 1836. (Свима подручним протопрезвитерима). Висока кр. земаљска влада одео забогоштовје

и наставу у Загребу, доиисом својим од 9. новембра 1896. бр. 19089., а новодом конкретног случаја, што парох цркве св. Николаја у Зс муну неће да павести у цркви заручнике Игњата Фелдварскија римокатоличке вероисповести и Доротеју, удову Вожанић рођ. Земљак, православне вере, с разлога, јер се заручник, као принадник краљевипе Угарске, не може овде венчати, издала је ову наредбу: „Пшшадници краљевине Угарске могу се у подручју ових краљевина правоваљано веичати и након зак. чл. XXXI. од год. 1894., којим је уведена у краљевини Угарској грађанска женидба, како се то види из ноглавлза VII. тога зак. чл. и других с тим у савезу стојећих прописа. Женидба угарскога припадника имаде се у смислу §-а 109., наведенога закопскога чланка, §-а 49. ал. 2. зак. чл. XXXIII. од год. 1894. о државним матицама, и § а 85. напутка кр. угар. министра иравосуђа од 29. јунија 1895. бр.27243. „о поступку при женидбеним наповедима и т. д." — наиоведати и по надлежном водит'ељу матица у краљевипи Угррској. Дужност је угар. нрипадника, да склапајући брак изван своје домовине удовољи међу осталим и овому пропису.