Srpski sion

бр. 11-

„СРПСКИ СИОН. и

С тр. 16?.

воткиње Бедч-ордске, несумњиво прекрасне у смислу размишљања усамљеие душе, али уједно с тим ни најмање нису згодне, да изразе расположај хришћанског скупа, који се сабрао, да предаде свога покојнкка Живоме Богу". На ту дисонанцију између англиканског богослужења и у њега уметнутог нашег „Оо скатмлш оупокои ■' прва је обратила пажњу војвоткиња БедФордска, којој је особито омилило молитвено опћење с нокој нипима, од како је изгубпла за последње две годипе оца и мужа. Добро владајући грчким језиком набавила је себи грчки Еухологнјум и лагнла се ио њему изучавати чин иравославног погребенња. Плод тога изучавања беше књижица, у којој се износи англиканској цркви цео чин поминовенгн усопшихњ, или, другим речима, ианихида. Св(>ј труд је војвоткиња носветила успомени три лица: оца, који је умро 1898 год., мужа ; који је умјзо исге 1893. г., и архијеиископа Кентеберијског. који је изненадно умјзо 11. октобра 1896. год". — још је додала предго вор, увод, ноговор и у ноте стављени енглески превод „Оо скатмлш огпокоп" : Недавно издана књига читавом својом садржином и особито саставом Енглезима предложене панихиде показује велико умење и вештину, ко]има је једва могла владати војвоткиња БедФордска. Пројектирана англиканскапанихида је у целинп позајмљена из нашег „пос /гкдокашА погрЕвенЈА лнрски^х чмок-ккх". Она почиње молитвом Госнодњом, за којом иду по реду три тропара: Оо д8\и пракеднк^х скончак« ши^са, Ех покоицји Т еошх , Господи, и : ТК1 есп Вогх сошедкп ! ко лдх, — заунокојна јектенија Полшлуи насх, Коже, с молитвом Во= же д^ижх, слиртћ попрдкк1и и узгласом Ако тк1 еси коскресЕнн, жикот и покои — стихови из псалма 90. Жиккш кх пол1оцји Б кпинаго и 118. Блажени шпорочнш кх пуг, )(оДАфји, — пет ненорочних тропара од напјих осам, с припенима: Б ллгослоеен & еси, Господи, набчи опракдашелЈХ Т конлјх, петнаест песама нз иогребног канона ТеоФановог, у који је стављен кондак „Оо склтк1лн1 \|"покои ' с. потиупим икосом О ллјх е= динх еси ВЕЗСЛЈертнми, — гри песме из

Блажена, прокимен Влаженх п8тк, кх онх же идеши днеск, д8ше, и огпуст Еоскресми изх Л1ерткк1^х. За панихиду над свештеницима умеће се још један стих и три молитве из „по= сл^кдокаш .а погревенЈА скАфЕникижх" (На не= во очн л\ ои козкожЈ?, Благодарил1х Т а, Г осподи Боже нашх, Ех к^гк, надежд^к и лнјбки и Господи силх, скорЕАфи^х радосте). Дакле ова пројектирана енглеска служба је у целини нозајмљена из нравославног Требпика Ако у Ј1онд )ну издана књига нробије себи пуг у срца Енглеза и ако они у њој пројектирану панихиду уведу у нрактику своје пркве, онда ће заслуга војвоткиње Бодфордске у погледу зближења англиканске цркве справославном бити одиста велика. С руског (Церковнћш Вћдомости). М. Б. Јов.

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. Старински је у Хришћанству обичај, да кад се на телу цркве Христове појави каква иовећа, опасна- и смртоносна рана, да духовни лекари својски и озбиљно прегну око тога, да се рана отклони, залечи ; те тога ради марљиво и бриж .Биво иснитују рану ту, тражећи и разбирајући за згодан лек, којим би се рана отклонити, залечити могла. И данас једе и разјеца тело цркве Христове опасна рана, унраво рак-рана. Те није никакво чудо, кад видимо, да позвани својски и слошке пријонуше око тога, да рану ту отклоне и залече, или бар даље ширење и дубље иродирање њено спрече. — И милошћу и помоћу Онога, Који је обећао, да ће бити у цркви и са црквом својом „у све дане"; Који је рекао и прорекао, да цркви његовој „врата адова одолети не ће" — издржаће и прекужиће тело цркве Христове и рану ту. Рак-рана је та, да како, — назаренство, о којем сам рад неку рећи, коју написати. Намера моја није, да пишем и износим историју „назаренства". Ја сам управо рад, да разаберем учење назаренско и да покажем, колико је то учење криво и лажно Моја је, дакле, намера, да ма и најслабијим зрачком осветлим, истину Православља," да је на име