Srpski sion

Б р . 13.

,ОРПСКИ СИОН."

С тр . 199.

ној и с велдким трудом и напором гамиже по црљавом н ирашњавом путу. — А нтида, на нротив, сваког тренутка, кад год јој је воља, кадра је узлетити; раширена крила јој брзином стреле носе ју и уздижу у висину, где се до миле воље иснева, као кад би знала и као да осећа, да онде над обладнма борави Онај, који се и о њој брине. — И у човеку ја велика жудња урођена да, кад би могао, као и дгида узлети, да се, бар за тренут ока, растане ове тешке груде земљине, на којој се толико пута спотиче. Свашта пронађе човечји ум, те жели да му се и ова жеља испуни. И праведно .је желити то, али не телесно, као што то многи желе, већ духовно, јер духовно носимо обележје небеско. — А тешко земаљским становницима. А горњи Јерусалим слободан је, који је мати свпма нама (Тал. 4—26). — С тога: „ Тражите оно гишо је горе где Хрисшос седи с десне сшрапе Бога — вели ап. Павле — мислише о ономе шшо је горе а не шшо је на земљи". (Колош. 3, 1—2). „ГорН? илгки/их сердца!-' А то значи: горе управимо срца наша! 'Гим нас речима ономиње св. црква на св. литургији. А ми? Ми до душе одговарамо: „и/иллш ко господВ", т. ј. ми имамо срца наша Господу управљена. Можемо ли дакле узлетети у висдну? Можемо! „ Све могу у Исусу Хрисшу, који ми моЛ даје Ј , вели ап. Павле. —- Све нам је могуће, дакле и узлетити, али само са душевним крилпма. А ова два крила наша то је душеван и телесан иост; истрајна снага, која покреће. Помоћу Божјом: „ дух самоирегорења" је то. „Гор^к н<и'кил\х сердца!" Горе управимо срца наша! Ко је свет нека буде још светији, ко је савршен нека буде савршенији! „ Будише савршени, као гшио је савршен Ошац ваш небесни" (Мат. 5. 48). — А небесни је Отац бескрајно савршен, а нут савршенства је исто тако безграничан, као и само небо. — Души су нотребна крила, да на недогледну висину савршенства узлетити може. — А ова два крила то су двојакп пост, шелесан и душеван. о којима сам вам већ говорио. — Једно рађа ДРУго. Јер телесним постом морамо пре свега иобеђивати наше жеље и страсти, на онда долази душеван пост сам по себи. „1'азвежи нај4 } в свезе безбожносши " вели пророк Исаија. Зиачајно је код ових душевних крила

наших и то, да кад се помоћу њих уздижемо. онда свету изгледа као да падамо. А на против, када падамо, онда се пред светом уздижемо. Но ми знамо да се светски дух сасма разликује и у противности је од Духа Божјег. Шго је у Бога мудрост, то је у очима света лудост; што је пред Богом маленкост, то је пред светом велико. — Но пред нама је најлепнш и најузвпшенији пример: „Хјтстов крсш а . Јест! пред нама лебди крст понижења, мука и неописаних страдања, са којим су га непријатељн његови на смрт мучили. Спаситеља је нашег светски ум тада сматрао за најмањег, када је на крст разапет. А баш онда је био најузвишенији, најбожанственији, онда се узвисио највећма. У очима света понижен је био највећма, а баш тада му је Отац одредио место себи с десне сгране. Непријатељи су његови онда с подсмехом савијали колена пред н>им; а данас побожно и с трепетом савија се свачије колено на небу, на земљи и под земљом. Тим истим путем морамо поћи и ми, ако хоћемо у врлини да се уздигнемо до неба. А то је пут самопрегорења, пут крста. II то самопрегорење захтева Спаситељ од нас, када нам у данашњем св. Јеванђељу вели: „Ко хоЛе за мном да иде, нека се одрече себе и узме крст свој и т мном нека иде. и Цељ телесног и душевног поста је самопрегоревање и ношење крста, награда је живот вечни. Тежак је и стрменит пут крста, јер је испуњен честим трњем, пун мука и труда. Моћи самолрегорења потребна су два крила. А ова два крила, као што вам рекох, то су душеван и телесан пост. — За тим нам је још нотребан путевођа, а то је сам Исус Хрисгос. Да видимо најпре: како је ходио он. Св. ап. Павле вели ; „ би однесен до шре&ег неба " (II. Кор. 12—2). Ово хоће да определи крајни стеиен висине, до које смртан човек достићи може. Према томе и пут крста води нас кроз три станице. На првој станици сусретамо се са Спаситељем у врту Гетсиманском, где се Христос молио Богу, па кад га је спопао тренутан страх; када_ је с једне стране молио Оца небесног, да га мимоиђе чаша горка, а с друге стране се опет повињава Божјој вољи. — То је ето и наш пут крста до првих станица, до првог степена нашег савршенства; када смо до