Srpski sion

^ 1% Год. Ц||. иМгдшИ .. Дрој 2ВНЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРНВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СГПСКЕ ПРАВОСЛЛБНЕ ШНТРОПОЛИЈЕ КЛРЛ0В1ЧКЕ. СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЈГАСНИК: УРБДНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије, Протојереј Јован ЈеремиЋ. У Ср. Карловцима у недељу 6. јула 1897.

БЕСЕДА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПРЕУЗВИШЕНОГ ГОСПОДИНА ГЕОРГИЈА БРАНКОВИЋА СРПСКОГ ПАТРИ.ЈА]'ХА држана у оедници Српског Народно-црквеног Сабора од 3. (15.) јула 1397. год. Славпи Саборе! Годннама жељенн н са нестрпљењем очекнвани час приспео је: ЈБегово царско п апостолско краљевско Величаиство, наш премилостивн краљ и господар, благопзволио је најмилостивије датн превишњу Своју дозволу, да се сазове српски православни народно-црквени сабор, и славни сабор се, у име Божје, ево састао и конститујисао. Истицати значај овога сабора за уређење нашпх народно-црквеннх автоиомних одношаја, држим да није потребно; јер је тај значај познат и јасан пред сваким иоштованим чланом славиога сабора. Тај значај не налази својега основа само у превишњем краљевском рескрипту од 20. маја 1897. године, којим се најмилостивије дозвољава сазив сабора; него се тај значај показује још као општа последица рада, подвига и тежња народно-црквених сабора од преко двадесет годнна амо; и јога кише: значај овога сабора стоји у тесној вези са радом и завршетком рада народноЦрквенога сабора од године 1890 — 92. И кад погледам на значај овога саборскога састапка, не могу, а да као прпродни председнпк народно-црквеног сабора, који стоји изнад повремених, или иних странака, који пред собом има само заступнике српскох 1 православнога иарода и цркве, српскп православни народно-црквени сабор, — не могу, а да на догледу велике задаће и замагаај регаеЈћа те задаће, која овај сабор чека, не рекнем неколико речи пре, него што славни сабор приступи к самом регаавању своје тешке задаће.