Srpski sion

С тр . 506.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 30

питомце Хоповске монашке школе, ван дужности, са ужнвањем ће пратити њихово смерно и естетпчно кретаље, ко пх посматра на дужностн школској, са ужпвањеж ће видетп паметне, смерне и озбиљне младиће, ко их носматра на дужности црквеној, опазпће на њиховој спољашњости пзраз побожностп, која им н прилнчи. Но још ћу -иешто п да допуним лањском извештају. Слушао сам питомце појати и певати у кору и поједпнце, у цркви и ван цркве; ннсам толико верзнран у теоретској жузичкој вештини, да би могао оценити њихово нојање са вештачке сгране, него ћу рећн но осећају онако, како је нојање њихово на жене утицало. Леии гласови красних жладића косу ти дижу на глави од пријатног оеећања дивно нојање у кору и у црквн манастирској од грешна човека претвара те у „тајно образујућег" анђела. Подутисцима неочекиванога усиеха завршујем ову белешку, са својим зазерењем, да је то све створио интернат; зато нека је хвала мудроме основаоцу тога завода, родољубивом патријарху српском Георгију; нека је признање савесном и вештом управитељу завода, Архимандриту Митрофану Шевићу и вредној колегији, не мање и добрим питомцижа, који ће у јавном животу евојом спрежом и животом знати оправдатн институцију српских калуђера, против којих се већ позвани и незвани дигоше. Дај Боже, што пре, да се оствари давнашња жеља нашег св. Патријарха, да се оснује интернат за богослове карловачке, а и за гимназијалце, , који би такође велике користи донео. Лев. (Гласови) и разне комбинације, које стоје у свези са изборож Будпмског енископа, неосноване су. (| Павле Балта.) 13. јула у јутру преминуо је Павле Балта, почасни прота и иарох алмашке цркве у Новом Саду у 81". години живота свог. Покојник је сад најстарији свештеник у бачкој дијецези, а с њиж је легао у гроб последњп овдашњп свештеник, који је ностао парохом пре краљ. решкринта од 1868. год. Покојни Балта беше од оних наших сгарлх свештеника, који је ревносан у служби, тачан у вршењу црквених обреда и примеран у животу. Покојник је био родом Новосађанин, а по нореклу Грк. Отац жу је био даскала (учитељ) у иекадањој грчкој школи, која је овде иостојала. Гимназију је учио овде, богословпју у Карловцижа, те јо онда ностао 1844. године учитељ и ђакон код алмашке цркве. У педесетим годинама постао је иарох код саборне цркве, где је онда било три пароха. После сжрти пои Мојине, премештен је за нароха код алмашке цркве, а 1887. године пок. епископ Василијан произвео га је за почасног проту. Покојник је сахрањен уз велико саучешће грађанства. На опелу је началствовао епископ бачки Герман. На гробље испратило је свог брата све овдашње свегатенство, и Петроварадински војени свештеник Гержан Бошковић и ћакон сожборски Ђорђе Павковић. Нека је покојнику лака црна зежља н вечан му спомен!

Јереј Никола Манојлови?) — Рајко) парох у Слатини и заступник слатинског среза на народноцрквеном Сабору преминуо је 10 (22.) јула о. г. у 32. години својој. ГГокојник .је бпо најнре администраторож парохпје у Болчу. Кадје отворена српска учптељска гакола у Пакрацу, намегатен је тамо за катихету, а иосле две године ностаде парохом у Слатиии. Покојник се одликовао вредноћож својож. Још као ђак ночео је радити на књижевном нољу. Као зналац словенских језика, на и нољског, презодио је биране радове са тих језика. Српска књижевна задруга у Београду издала је 1896 г. у 34. свесци својих издања његов нревод друштвеног нољског романа под називож: Девајтис , што га је написала Пољкиња Марија Рођевићева. Ко је прочитао тај рожан, неће никад заборавити ни његова нреводиоца — Рајка. Заступници на народно-црквеном Сабору приредили су покојнику, свом садругу, парастос у саборној цркви, дана 15. јула о. г., којеж је нарастосу присуствовала Његова Светост са виспреосв. епископима. Дака му зежља и рајско насеље! (Овај број „Српског Сиона") излази жесто у недељу данас. Поштованим претплатницима. Како је већ и трећа четврт у велико отпочела, молимо поштоване претплатнике, да своју претилату подмире, како пм не би присиљени били обустављати лист. Уједно молижо и оне славне црквено-гаколске општине и друге иоштоване претплатнике, који нам дугују и прошлих година претплату, да наж је ноджпре и ослободе нас непријатних поступака против њих. Администрација „ Сриског Сиона а . јуГала катавасија* ; наша је одобрена и прописана 3-^ ОСНОВНЕ ТТТ^ЕСОЛЕ како нашим вел. Школеким Саветом, тако и вие. кр. зем. владом у Загребу. У нрепоруку нашег издања „Мале Катавасије" приводимо ево н оцену стручиог ваљаног и познатог часописа „Новог Васпитача". У II. свесцм овогодишњој оцењује „Нови Васпнтач" наше издање овако: У УШ. ком. „ Књижевног Лрегледа" нашег од прошле године приказасмо ову књижицу, а после тога замолисмо једног од наших врсних стручњака, да напише кратки реферад о тој књизи за наш лист. У место формалног реферада, стиже нам од истог господина писжо, у коже је — по своме суду нстакао оне добре стране „Еатавасге и , ради којих она заслужује и рво место међу својим другама, То мес-то из писма овако гласи: 1.) Ова је књига потпунија од свију десадањих; јер има за вечерње, јутрење и литургију све најважније стварп, које су школској младежи нужне, и то све у правилном реду. 2.) У њој су тачно исправљени текстови у свпма произвољним песмама о великим празницима и по-