Srpski sion

С тр . 538.

„СРПОКИ

сион\

Б р . 32.

и утврди одлуке седмог васионског сабора од гед. 787., и тиме оконча борбу и утврди поштовање св. икона. — („Хришћански Весник" 1883 стр. 654.-661 )' Скоро 700 гоцина после тога красиле су хришћанске богомоље св. икона и одавано иа је од почетка цркве Христове указивано, а догматом седмог васионског сабора утврђено поштовање. Али 1520. год. римокатолик, и члан реда августинског, а уз то и доктор богословије, Мартин Лутер, озлојеђен напином злоупотребом вере Христове, а на нме од папе наређеном иродајом нндулгенција, истунп из римске, па отрже цркви тој и велики број верних, и оенује засебну верску заједницу, која се — по имену оснивача свога — и назва Лутеранском или протестантством. Та нова, од старе православне и новије римо-католичке различна верска заједница окоми се и противу св. икона, на име, Лутерани као и стари иконоборци стадоше тврдити и учитити, да иконама не треба одавати никакова поштовања, јер је то грех. Но Лутерани учећи, да је грех пошговати иконе ипак их не одбацише, са свим, него их задржаше као „украс у цркви и кући и као историчке слике" („Историја цркве од Н. Гр. Живковића стр. 146.") Али назарени, који се и од Лутерана оделише, пођоше још и даље, те одбацише икбне са свим; по њиховом учењу грех је, и то велики, трпити икону не само у цркви него и у кући; од туда њихова ревност у сиаљивању и уништавању икона. Из до сада реченога види се постепено удаљавање од првобитне науке црквене о св. иконама. Прво су иконе — нреднет иоштовања достојан; за тим су — ирост украс, на послетку се иконе ни као украс уиотребити не сму. Шта веле назарени о св. иконама? „Ваше иконе исто тако изображавају Божанство. као и незнабожачки идоли. Па као што се могаше рећи за те идоле незнабожачке, да су сребро и злато, дела руку человеч.јих: имају уста, али не говоре; имају очи, али не виде; уши имају, али не чују; .имају руке, али не могу с њима ништа да учине, и имају ноге, али не могу ходити — све се то може рећи и за ваше иконе.". . . Уз све то они нам још врло радо нриказује као превелику глупост већ и сами покушај, да се човек дрзне, да између осталога ма и само покуша насликати и самога

Бога Оца. „Та Бог, је, веле, Дух и Њега јошнико видио није (I. .Јов. 4., 12.) нити га видети може (I. Тим. 6., 16.) или впдети Га, па остати жив (Исх. 33., 16.) А јесте ли ви крај свег тога ради, да Га чему сравните, е па чему ћете Га сравнити' (Исаија 40., 18. 19.)? Ми не треба да мислимо, да је Божанство као иконе златне или сребрене или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме (Дела 17., 29.). Још ви преступате ту ирве две заповести Божје, претворивши славу вечнога Бога у обличје смртнога човека и птица п четвороножних животиња и гадова и у лаж, и већма поштујете тва^ него Творца, ко.ји је благословен на век — па је за то и Он вас предао жељама срдаца ваших у нечистоту, да се погане телеса ваша међу вама. самима (Рим. 1.. 23—25.)" („Назаренство" стр. 142—143.) Остављајући за кашње претрес и разбор овога навода назаренскога противу наших св. икона, одбићемо прво назаренски нанадај на св. иконе, а то ћемо учинити разбором учења, св. наше цркве о св. иконама. Кад се неко учење као криво хоће да жигоше и као лажно одбаци, онда треба нрво то учење свестрано испитати, добро проучити и правилно разуметп па онда, ако је криво и и лажно, одбацити. А нешто негледуш и жмурећки одбацити; нешто и неиспитано или, олако и површно исиитано осудити то је више него неправда. Чусмо већ догмат седмог васионског сабора о св. иконама. Да нам наука св. наше цркве о св. иконама буде још јасније и разумљивија, добро ће бити да прочитамо молитву црквену ири освећењу св. икбнИ. Најпотнунија је, те по томе најтачшф излаже науку св. наше нравославне цркве о св. иконама молитва у „чину благословлења и освећења катапетазме или иконостаса, т. ј. евију икона у цркви на свом месту стављених". („Допунителнни требникђ " стр. 20—-20.) А ево у сриском нреводу молитве те: „Господе Боже наш, Боже Богова и Господе Господара Боже Саваоте, Творче и створитељу сваке твари, видљиве и невидљиве, Оче Господа нашег Исуса Христа, познајући твојих људи, Израиља, од тебе истинаго Бога к туђим, лажним Боговима врло склоно срце, чувајући их од идолослужења, а хотећи их сва-