Srpski sion

„СМСКИ СИОН С тр. (>7.

Б р. 5.

тако жуди -за мојштвом и за службом Божјом као на данашњи благ дан. Нека вам је срце увек одано цобру, нека вам је воља чврста на све што је поштено, и нека вам је савест увек будма и опрезна у искушељу. Када, љубазни мији, искрено делим с вама радост данашњега дана, позивам вас, но Архипастирској дужности мојој, да по речима Спаситељевим увек, у свакој нрилици, одате достојно поштовање, да будете верни крал>у, земље господару; да освепггате ову крвљу ваших нредака натопљену земљу, на којој сте света угледали, која вас храни и одева и коју ми милом отаџ бином иашом називамо, да се, по упутству великог апостола, покоравате властима, да штујете и уважавате ваше свештенство, да храните слогу и љубав са сваким без разлике, да би се тако показали достојни ученици Светитеља Саве. А радост ваша у Христу биће потнуна, ако се ио заповести Снасовој будете с малим задовољили, ако се у добру не понесете, у искушењу не наднете. А новорођени Господ и Искупитељ Наш нека вам даде сва блага и пека вам благослови и утврди огњишта и име вапге, да би се испунила анђеоска песма над вертепом витлејемским: „блака ко кмипж^х Вогб н на зелми лш(!& кх чеиок-кц^ж влагоколени. Амин. Даио у Вршцу, у епископском двору Нашем, године по ваплоћењу Бога Слова хиљаду осам сто деветдесет и седме, ениекоповања Нашег друге. Гореспоменути смирени Епископ: Гаврил.

0 св. Сави. (Свршетак.) Аскитски инстикат дакле — то је чињеница — веран је пратилац религиозног чуства, управо је његов саставни део, и аските, који иостојано презиру овај јадни живот и свет зарад другог бољег света и живота, воде сваки религиозан покрет; они, слаботиње — ко би рекао ? — беху једини кадри зауставити варварске хорде, што су се биле обориле на Гим, да га затру првих векова хришћанства, као што је и Сава,

срнски подвижник, смиравао закрвављена племена и страпке свога отачаства и од њега одвратио, други пут, навалу туђинску. — Аскитизам се ие нодноси лоше ни са филозофијом , у опште нераздељивом од религије — нојмљиво: имајући, наиме, филосоФија сличан предмет као и религија, умоваи.е о осиовном и крајњем узроку и разлогу твари, и запимајући као и она иоред логичних иста највиша центра у глави, по великој чести — центра надлогичне свести, интуиције, од неких искључно органом филосоФије проглашене, паравна је ствар, да долази много пута и до сличних носледака, ФилосоФија средством чистога разума, а религија разума помешаног с чуством; ено индиских браманиста и будиста, грчких стојика и кипика и модерних иесимиста; па ни дапас прави фолософ пе држи све за најбоље на овом свету и за то је као сваки добар хришћанин бољи човек од других. Остаје нам да видимо још за науку, овај сувремени идеал и идол, како се по њој тумачи бар аскиза ако не и правда, као што је у опште нозитивпа и то није у овом случају према иредмету и сврси оне њене гране, пред чији суд спада ово питање — по науци о животу, по физиологији. Ах, кадгод се држало, да су противне међу собом и ФилозоФија с религијом с једне, по том наука с друге стране. Но од кад им се добро одредише области свакој своја, данас у тим границама а по сопственом методу добивени послеци њихови, ако се подударају међу собом, бивају узајамно оверовљењем она оној — овде искази науке појаву аскизе. Газјашњење нак вазда у научном смислу значи то, да се извесном реду чињеница, које стално иду једна за другом или једна са другом, пронађе закон, узрочна свеза, или да се специјалнији и сложенији закоп сведе на простији и општији. Живот човечји састоји се у пеким радовима, вршењу извесних процеса његовог тела, алиментариих за нрипремање хране, циркулаториих, за спровађање колико је где потребно услед нотрошка локалног и општег, као екскреторних за одвађање, комбустивних за одржавање једнаке то-