Srpski sion

С тр . 290.

„СРПСКИ

СИОН."

В р . 19.

седнида, 1195 поднееака, 977 решења; на 1896. годину: 11 седнида, 1865 поднесака, и 1302 решења; на 1897. годину: 12 седннца 1501 поднесак, 1121 решење. Највише решења односи се на организацију црквенпх општина и конституисање скупштина и црквено општинских управних органа, на обнову скупштина и општинских одбора, на попуњавање упражњених скупштинарских и одборничких места, на одређивање истрага због разних пријављиваних нереда у управи с црквено општинским иметком и на донашање решн"аба усљед тих истрага. Тим поводом су по заведеној пракси, против које се у новије време често гласови подижу, скидана редовна црквено опшгинска заступства и распуштане редовно-општинске управе, па су постављани према прилпкама на дуже или краће време привремени одборп за обављање текућих управних црквено-општинских послова, који су онда у своје време и нужне припреме за избор редовног црквено-опоштинског заступства чинити имали. Данас постоје такови управни одбори у црквеним општинама: Араду, Срп. Чанади, Станчеву, Фењу и Срп. Црњи. — У Фењу је управни одбор постављен у јануарској седници 1898. с тога, што је дотадашња редовна црквено општинска управа сасвим занемарила вршење дужности својих и што у тој општини у опште мало општинара имаде, који интереса за црквено-онштинске послове иоказују, а осим тога за то, што је велик део општинара дужник црквено општинске благајвице, па је ради инкасовања тих тражбина потребно посебно управно тело, састављено из лииа, која у томе погледу нису заинтересована. У Араду је распуштено још почетком 1890. године редовно заступство и редовна уирава, па нередовно стање траје у тој општини и данас, све из разлога тога, што је распуштена управа поднела нротив односног решења високославног саборског одбора на високо краљ. угарско министарство у Будимпешти призив, који ни данас још није решен. У Станчеву, Срп. Црњи и Срп. Чанаду, где су редовна заступства и редовне управе распуштене биле крајем 1895. и тзчајем 1896. године, које због нереда, који су били овлацали у тпм оптшинама и због занемаривања дужности, које пак због упорности према на-

лозима ове епархијске власти. не стоји данас ништа на путу успостави редовног управног стања у тим очштинама; но епархијска власт држи, да је опортуно оставити данашње стање у тим општинама све дотле, док се не појави жеља у самих општинара за усиоставом редовног управног стања у тим општинама, јер до данас такове жеље код ове епархијске власти иријављиване нису биле. Особито много посла задавало је потписаној епархијској власги инкасовање дужних саборских трошкова и верозаконског приноса. Високославни саборски одбор издао је био у своје време наредбу, да се уплата споменутпх дуговина може чинити како код епархијских власти тако и непосредно код књиговодства и благајнице српских народно-црквених фондова у Карловцима, да се према томе и евиденција о тим уплатама има водити на оба споменута места, па се чињене уплате имају од оба та места међусобно саопшвати, да би иста евиденција на оба места потпуна била. Црквене општипе су одиста тако и чиниле плаћања, наиме и непосредно код књиговодства и благајнице сри народно-црквени фондова у Кар ловцима, а и код потписане епархијске власти. Но пошто књиговодство фондовско никада овој епархијској власти није саопштавало тамо чињене уплате на рачун горњих дуговина, то је овде немогуће било вођење евиденције о уплатама горње врсте, па тако и незна потписана епархијска власт, каково је данас дуговно стастање подручиих црквених општина. По назору потписане епархијске власти вођење евиденције о споменутим дуговинама на оба споменута места и сувишно је, кад се ве! ч исте дуговине код књиговодсгва фондовског у Карловцима пронисују, доста је да оно води н евиденцију о односним унлатама и према томе требало би да се и плаћања односна чине сва непосредно код фондовске благајнице, а епархијским властима доста је да се крајем односно почетком сваке године саоишти дуговно стање ради прегледа о томе стању у појединпм општинама и ради настојања да се односне дуговно уплате благовремено на надлежном плаћевном месту. С уплатом споменутих цуговина јако се је заостало из пријашњих година. Издаване су чешће наредбе ради инкасовања исте дуговине, али без усиеха, док није најпосле одређено,